Archive for category: Vesti i događaji

Strašna vest, ostali smo bez reči, daha, mogućnosti da odmah reagujemo. Jedino osećanje je besmisao u jednom tako smislenom životu.

Lekar, psihijatar, psihoanalitičar, velikog srca za svoje, velikog za struku.

Studije medicine, specijalizaciju iz psihijatrije i edukaciju iz psihoanalize je završila u Beogradu, a potom se vratila u svoju rodnu Podgoricu kao pionir psihoanalize u Crnoj Gori.

Bila je organizator i realizator brojnih letnjih škola Evropskog psihoanalitičkog instituta za Istočnu Evropu u  Crnoj Gori.  Saradnik, uređivač, realizator, domaćica da ugosti, nahrani, pokaže lepote domovine koju je podjednako volela i poštovala.

Sarađivala je sa svetski poznatim imenima, uvažavana od svih njih. Čega god se dotakla bilo je u njenom maniru:  naizgled lako, a iza scene naporno, pregalački, bez sna i odmora. Zbog toga je poštovana i zbog toga su se mladi analitičari otimali o mesto na ovim školama. I ne samo to. Organizovala je brojne tribine i predavanja na koje su dolazile kolege vrlo rado, da pruže i podele znanje.

I iznad svega, osnovala je Društvo za razvoj psihoanalize Crne Gore.  Aktivno, živo, na korak od toga da se prelije u Psihoanalitičko društvo Srbije.

Koliko je samo energije uložiila u razvoj psihoanalize u Srbiji, svojim prisustvom, aktivnim doprinosom u radu Društva, predavanjima na Letnjim školama ovog Društva, ciklusima u Biblioteci grada Beograda, učešćem u komisijama.

A bila je oličenje gosparstva i čojstva i junaštva u isto vreme.

Žena svetskih razmera, svetska putnica, dostojanstvena dama, esteta, šeret i mangup, duhovita, radoznala, kreativna, kritična, drugarčina, prijateljica bez premca, pregovarač, spremna da kritikuje bez straha, ali i bez agresije. Hedonista i asketa, sve u jednom. Koliko ljudski retkih, a vrednih osobina u jednoj krhkoj ženi!

Zahvaljući svom talentu za pisanje, ali pre svega ogromnoj posvećenosti i  ljubavi prema mladima, umela je da na jednostavan i razumljiv način piše i prenese znanje o komplikovanim analitičkim konceptima. Kao ilustraciju navodimo odlomak sa njenog predavanja:  “Tajna susreta na slijepo: Trudnoća, rođenje i  prva godina života”, održanog 2015. na  Letnjoj školi:

“ …beba će neprestano pokušavati da povrati ono jedinstveno stanje ugodnosti u majčinom stomaku te, ako je bebi dobro, ona to dobro raspoznaje kao prisustvo dobre i njegujuće mame koja se upija skupa sa njezinim mlijekom i postaje trajnim unutrašnjim štitećim-dobrim iskustvom i posjedom djeteta.

 Medjutim, suprotna iskustva (npr. boli je stomačić, gladna je), beba doživljava kao neprijateljski atak koji dolazi od spolja jer tako malo djete ne priznaje da mama može biti odsutna već samo neprijateljski/zlurado prisutna.

Ovi necjeloviti, prvobitni odnosi sa majkom se zovu parcijalnim objektnim odnosima kao što su i iskustva sa njom necjelovita: djete ih doživljava kao  ili samo dobra,  ili samo loša.  Ovaj tzv. splitting ili cijepanje iskustava zadobijenih iz odnosa sa majkom je odbrambeno postignuće Ega. Time se dijete čuva od pogubne konfuzije oko toga što je dobro, a što loše (glavno oblježje ambivalencije), pa se slobodno može reći da je čitav sistem vrijednosti doslovce sazdan na jednom bljak i mljac iskustvu…”

Draga naša Marina,

Kako ćeš nam svima nedostajati! Tvoji snovi, maštanja, ideali, hrabri koraci u novo, iskrena znatiželja, veliko znanje, sposobnost da obučiš druge,  packe koje smo zasluženo po nekad dobijali.

Kako ćemo te pamtiti? Tako što se ovakve ljudine rađaju retko.

Nema razloga da pamtimo jer ti postojiš. Evo tebe tu i kao da čujemo da kažeš: „Narode, ’ajde doma, treba da se radi“.

Idemo mi, radićemo, ne brini. Biće škola, tribina, predavanja, razvijaće se tvoja i naša psihoanaliza i u tvojoj Crnoj Gori i u tvojoj Srbiji.

Tvoje mesto ostaje tvoje dok je nas i psihoanalize. Nas da se sretnemo opet na nebu, a psihoanalize dok je ljudi poput tebe na našim prostorima.

Neka ti je večna slava i hvala!

Psihoanalitičko društvo Srbije (PDS) je započelo proslavu jubileja 80 godina od osnivanja prvog psihoanalitičkog društva kod nas u novembru 2016. godine gostovanjem izložbe Frojdovog muzeja u Beogradu.

Značajan jubilej PDS zaokružuje na sličan način, posetom Elisabeth Skale i Kitty Schmidt, članica Bečkog psihoanalitičkog društva, najstarijeg psihoanalitičkog društva na svetu.

14.12.2018. sa početkom u 17h u Čitaonici fonda umetnosti Biblioteke grada Beograda, uz podršku Austrijskog kulturnog foruma u Beogradu, održaće se susret posvećen Frojdovoj studiji „Nelagodnost u kulturi“  koja je napisana upravo u vreme kada se u Beogradu formirao prvi krug psihoanalitičara. Studija svoj značaj duguje „pitanju svih pitanja“- Kakve su mogućnosti ljudske sreće? Zašto se čovek oseća nelagodno u civilizaciji koja je njegova tvorevina?

Psihoanalitičari PDS će sa gošćama iz Bečkog psihoanalitičkog društva podsetiti na Frojdove odgovore na pomenuta pitanja, diskutovati relevantnost ovih pitanja za doba u kome živimo i porediti kako nelagodu u kulturi danas vidimo mi na našim prostorima, a kako naše austrijske kolege.

Prateći nit susreta, na kraju će biti prikazana i dva kratka autorska filma.

Prevod je obezbeđen, ulaz je slobodan.

Program:

• 17:00 -17:15   Uvodna reč o Frojdovom radu ’Nelagodnost u kulturi’“ – Aleksandar Kontić, psihoanalitičar, Psihoanalitičko  društvo Srbije
• 17:15-17:55   „Uspon nove desnice – psihoanalitičke perspektive“ –  Elisabeth Skale, trening psihoanalitičar, Bečko psihoanalitičko društvo
• 17:55-18:35  „Psihoanaliza u svetu tenzija – dugotrajne promene nasuprot   sve manjoj stabilnosti” – Kitty Schmidt, trening psihoanalitičar, Bečko psihoanalitičko društvo
• 18:35-19:00   Pauza
• 19:00-19:30  „ Mesto traume u psihoanalizi 21.veka“ – Marija Vezmar, trening psihoanalitičar, Psihoanalitičko društvo Srbije
• 19:30-20:00   „Nelagodnost u kulturi nakon Frojda“ – Aleksandar Kontić, psihoanalitičar, Psihoanalitičko društvo Srbije
• 20:00-21:00  Dva kratka autorska filma:

Neputovanja (Untravel), animirani film

• Ana Nedeljković i Nikola Majdak mlađi
• Srbija / Slovačka Republika, 2018

All the Tired Horses (Svi umorni konji), igrani film

• Sebastian Mayr
• Austrija, 2017

Dobro došli!

 

Psihoanalitičko društvo Srbije u saradnji sa Bibliotekom grada Beograda organizuje četvrti ciklus Tribina petkom, sa zajedničkim nazivom „MNOGA LICA NARCISA“.

Termin „narcizam“ se odomaćio u rečniku gotovo svakog pojedinca, a da pri tome ima često negativnu konotaciju. Međutim, narcizam je prisutan od samog početka života svake individue i zaslužan je kako za normalan razvoj ličnosti, za njen razvoj i rast, tako i za odstupanja od toga. Menja svoje oblike i način ispoljavanja tokom života. Narcizam je inspirativan, podsticajan,ali može da bude i ometajući, destruktivan i patološki. Uslovljava ne samo odnos pojedinca prema sebi, već i prema drugima, kao i prema različitim aspektima socijalno-ekonomsko-kulturnog života. Svojstven je svim pojedincima bez obzira na pol, rasnu, etničku ili ekonomsku pripadnost.  U savremenom svetu „narcističke kulture“ razumevanje raznih aspekata i pojavnih oblika narcizma je intrigantno, poželjno, značajno i korisno, kako za pojedinca, tako i za savremeno društvo.

S takvim poimanjem narcizma, Psihoanalitičko društvo Srbije je odlučilo da ponudi, kroz tri trubine,nova saznanja i rasvetljavanje ovog fenomena.

Ciklus počinje prvim predavanjem 19. 10. 2018. godine 19h, u Čitaonici fonda umetnosti Biblioteke grada Beograda, Knez Mihailova 56. Prevod je obezbeđen, ulaz je slobodan.

Predavač: Dr Abigail Golomb

Tema: Zloćudni narcizam ličnosti sa istorijom zlostavljanja u detinjstvu

Dr Abigail Golomb je  izraelska trening psihoanalitičarka koja radi sa decom i odraslima, počasna članica Psihoanalitičkog društva Srbije.

Dr Golomb je bila predsednica Psihoanalitičkog društva Izraela, predsednica Izraelskog društva za dečiju i adolescentnu psihijatriju, direktorka psihijatrijskog dečijeg odeljenja Centra za mentalno zdravlje u Tel Avivu, kao i direktorka odeljenja za forenzičku procenu.

Dr Golomb predaje na Tel Aviv Univerzitetu, na postdiplomskim studijama medicine, na kursevima psihoterapije, dečije i adolescentne psihijatrije i forenzičke psihoterapije.   Svoje ekspertsko znanje prenosi i na specijalističkim kursevima za sudije, advokate i socijalne radnike koji se bave zakonima o porodici, medijaciji i roditeljskoj kompetentnosti.

Beogradska publika će imati jedinstvenu priliku da se upozna sa eminentnim stručnjakom iz oblasti psihoanalize, prava i zaštite deteta, prevencije zlostavljanja i da sa njom razgovara  o ovim teškim temama, aktuelnim sve više i u našem društvu.

Dr Golomb će prikazati svoj rad kroz psihoanalitičku studiju slučaja. Psihološki rad sa osobama koje imaju poremećaje ličnosti je sigurno jedan od najtežih psihoanalitičkih zadataka, dobrim delom zbog snažnih kontratransfernih osećanja koje on nosi sa sobom, smatra dr Golomb.   Ovi pacijenti imaju potrebu da obezvrede i ponize terapeute, tragaju za njihovim slabim stranama, prisiljavaju ih da budu u stalnom kontaktu sa prazninom, besmislenošću i strahom da promena nije moguća. Ponekad u ovoj smeši teških kontratransfernih osećanja, terapeut oseti da postoji  „nešto specifično“ , nešto što ima kvalitet „tajne“, neki stari „utrnuli bol“ kao trag iskustva zlostavljanja u detinjstvu. Dr Golomb nam kroz prikaz slučaja oslikava kako se psihološki bol zlostavljanja prikazuje tokom psihoanalitičkog rada sa odraslima, kako se preživljava besmisao i ništavilo koje nosi u sebi,  kako se integriše kao deo života.

Dobro došli!

 

U subotu 17. marta 2018. godine Psihoanaličko društvo Srbije u saradnji sa UK “Parobrod” održalo je konferenciju pod nazivom “Intimnost”.

Beogradska publika i stručna javnost imali su priliku da čuju predavače Psihoanalitičkog društva Srbije u okviru okruglog stola koji je nosio naziv “Intimnost kao potreba i izazov”.

Sandra Simić govorila je o preprekama i izazovima u ostvarivanju intimnosti u dečijoj psihoanalizi i psihoterapiji. Bavila se pitanjima u kojoj meri je nužno narušavanje dečije intime od strane analitičara samom terapijom, na koji način dolazi do uzdrmavanja intimnosti para dete/analitičar kontaktom analitičara sa roditeljima i kako je isključen a sveprisutni roditelj izložen analitičarevim oku koje gleda u intimu kako roditelja ponaosob tako i roditeljskog para i na samom kraju koji su sve vidovi intruzije u intimu terapeuta.

Moderator okruglog stola Vojislav Ćurčić i Vesna Brzev-Ćurčić su kroz temu “Adolescencija kao bliskost sa sobom i drugima” ukazali između ostalog na dva ključna aspekta adolescentnih procesa i zadataka: transformaciju kako telesnog tako i psihičkog aspekta samog adolescenta i uklapanja novih spoznaja i predstava o sebi sa istovremenim promenama u doživljaju i odnosima sa drugima. Tako nastaje adolescent, novo biće, društveno biće sa pokušajima da uspostavi nove odnose, i spozna sebe i druge na integrisaniji, celovitiji način.

Rialda Šebek je na slikovit i uzbudljiv način u svom radu „Intimni stranci“ ukazala na etimološko značenje i razumevanje termina intimnost kao i na pitanje na koji način intimnost razume književnost, muzička umetnost i slikarstvo a provučeno kroz prizmu analitičkog okvira. Upečatljiv je način na koji je kontrastrirala neuspeh u ostvarivanju intimnosti između oca i sina u Šubertovoj interpretaciji Geteove pesme “Kralj Vilovnjak” sa dubokom intimnom vezom između oca i sina u filmu “Život je lep”.

Olga Savostjanova, Sandra Simić, Vojislav Ćurčić, Rialda Šebek

 

U radu “Okovi ljubavi” Olga Savostjanova se bavila delikatnom sponom između ljubavi i strasti. Govorila je o teorijskim osnovama i kliničkim implikacijama vernosti, monogamije i preljube kao i sposobnosti ili nesposobnosti odraslih za intimnost. Ukazala je da intersubjektivnost i sposobnost mentalizacije uključuju sposobnost viđenja drugog iznutra i da ovi kapaciteti karakterišu stabilne ljubavne odnose.

Aleksandar Kontić je govorio o analizi transfera i kontratransfera, sa posebnom pažnjom usmerenom na momenat susreta. Naveo je da transferne emanacije klijenta uvek predstavljaju mogućnost za momenat susreta, koje analitičar može iskoristiti ili propustiti. Svoje teorijsko izlaganje je obogatio vinjetom iz analitičke prakse, u kojoj je analitičar uhvatio momenat susreta i sa dovoljno poverenja i strpljenja u analitičkom setingu sačekao promene koje je ovaj susret doneo.

Predavač koji je zatvorio konferenciju bio je gost PDS-a, trening psihoanalitičar Claudio Laks Eizirik. On je održao predavanje pod nazivom “Intimnost, životni ciklus i analitički odnos”. Vodio nas je od početka deljenja i razvoja intimnosti sa majkom pa nadalje kroz dela M. Klein, Winnicott-a zatim kroz Eriksonovo učenje o sukcesivnim fazama u životnom ciklusu, ka polnoj ljubavi i intimnosti savremenog doba – doba društvenih mreža.

Izneo je veoma interesantno stanovište vezano za edukaciju iz psihoanalize. Smatra da je neophodno naći balans između neophodnog stepena institucionalne organizacije i širokog prostora da bi se stimulisao razvoj slobodnog i nezavisnog analitičkog uma. Baveći se krajem životnog ciklusa, naveo je Philipa Rotha – da su staru osobu drugi skloni da vide kao nekoga ko je bio tu, a ne kao biće koje nastavlja da postoji, želi i traži bliskost sa drugima.

Na kraju publika je imala posebno zadovoljstvo da čuje prikaz kliničkog slučaja ovog eminentnog stručnjaka.

Aleksandar Kontić, Claudio Laks Eizirik, brojni učesnici Konferencije održane povodom 80 godina od osnivanja prvog psihoanalitičkog društva u Srbiji, uz istoimenu izložbu u U. K. Parobrod

Alek bi sad rekao „Opet neka govorancija“. Nije govorancija nego uspomena na nama izuzetno omiljenog kolegu, prijatelja i druga.

Rođeni je Beograđanin, ma šta to značilo, iz porodice u kojoj je negovan pre svega intelekt, a potom i apsolutno moralan način odnosa prema sebi i drugima. Preci su mu ostavili svoja dela značajna za kulturu i nauku, a on je ostavio delo zvano psihoanaliza. U tome je bio i ostao izuzetno značajan, ne samo zbog znanja koje je bilo ogromno i nesumnjivo, već i zbog načina na koji je o tome mislio, govorio i podučavao. Pročitaj više