Sigmund Frojd: “Jedna uspomena iz života Leonarda da Vinčija” – umetnost na psihoanalitičkom kauču

U petak, 27. novembra od 19 h, u Velikoj sali Biblioteke grada Beograda, Psihoanalitičko društvo Srbije (PDS) započinje ciklus predavanja i tribina „Sigmund Frojd i Leonardo da Vinči: jedan susret psihoanalize i umetnosti” prvim predavanjem pod nazivom:

Sigmund Frojd: “Jedna uspomena iz života Leonarda da Vinčija” – umetnost na psihoanalitičkom kauču

U svojoj 53. godini, Leonardo da Vinči, tada opčinjen letom ptica i pokušajima da konstruiše mehanizam koji bi mu ostvario uporni san o letenju, piše neku vrstu traktata o letenju (jedan od mnogih tekstova, studija i skica danas objedinjenih u zbirku dokumenata nazvanu Codex Atlanticus). Baveći se proračunima dinamike leta ptica, koji bi trebalo oponašati, na trenutak prekida tok misli i zapisuje – skoro na margini – svoje prvo sećanje iz ranog detinjstva:

„…Čini mi se da mi je još ranije bilo predodređeno da se temeljno pozabavim kragujem, jer mi pada na pamet jedno sasvim rano sećanje, dok sam još ležao u kolevci, da je neki kraguj sleteo ka meni, otvorio mi svojim repom usta i više puta me tim repom udario po usnama…“ (Questo scriver si distintamente del nibbio par che sia mio destino, perchè nella prima ricordazione della mia infanzia e mi parea che, essendo io in culla, un nibbio venissi a me e mi aprissi la bocca colla sua coda e molte volte mi percotessi con tal coda dentro le labbra. (Codex Atlanticus, folio 186v))

Na osnovu ove jedne uspomene, i malog skupa naizgled trivijalnih Leonardovih uzgrednih beleški, Frojd će pokušati da primeni psihoanalitičko istraživanje na nekoga ko nije neurotičar, već osoba koja se do današnjeg dana smatra jednim od najvećih umova civilizacije.

Za Frojdovu studiju o Leonardu se sa pravom može reći da je na izvestan način jedna od prekretnica na dugom putu razvoja psihoanalize, posle koje više ništa nije moglo biti kao pre. Često prekorevan da se bavi isključivo psihopatološkim, „najnižim“ u čoveku, Frojd je na svoj kauč stavio jednog od najkreativnijih – i najtajanstvenijih – umova civilizacije.

Kako je tvorac psihoanalize premostio pet vekova, koji su delili njega i njegovog „pacijenta“, i do kakvih je zaključaka došao? Koliko su oni relevantni danas, i šta bi se više od sto godina nakon pojave Frojdove studije moglo reći o njoj samoj, njegovom genijalnom „pacijentu“, te problemima borbe kreativnog i destruktivnog u savremenom čoveku?

Predavač: Aleksandar Kontić, psihoanalitičar Psihoanaličkog društva Srbije
Uvodna reč: Jasminka Šuljagić, trening psihoanalitičar Psihoanalitičkog društva Srbije

 

 

Predavanje će se održati u Velikoj dvorani – Čitaonici Odeljenja umetnosti Biblioteke grada Beograda, u petak 27. novembra 2015. u 19 h.
Ulaz je slobodan.