“Psihoanaliza i socio-kulturno polje” kao tema razmene mišljenja

Treći petak u mesecu u 19h i Biblioteka grada Beograda već su postali uobičajeno vreme i mesto okupljanja beogradske publike zainteresovane za psihoanalizu. Psihoanalitičko društvo Srbije (PDS) u saradnji sa Bibliotekom grada Beograda ovog proleća organizuje ciklus predavanja i tribina “Psihoanaliza našeg vremena”.

Aprilska tribina, 17.4.2015. donela je nekoliko iznenađenja. O psihoanalizi se govorilo ne samo kao o kliničkoj disciplini, kako je to uobičajeno, već i kao o sredstvu za razumevanje sveta u kome živimo. Psihoanalitički koncepti ne samo da su uticali i temeljno menjali taj svet, već su postali i bitna odrednica u promišljanju njegovih pojava i tokova. Izbor učesnika, gostovanje ugledne pariske psihoanalitičarke, zamisao mogućnosti i neophodnosti dijaloga izvan kruga samih psihoanalitičara, diskusija između učesnika – doprineli su posebnoj atmosferi ove tribine.

Marilia Ejzenštajn (Marilia Aisenstein), trening analitičar Pariskog psihoanalitičkog društva (SPP) govorila je o revoluciji u civilizaciji koju predstavlja Frojdovo delo i podsetila nas na njegov tekst „Thoughts for the times on war and death“ napisan pre tačno 100 godina (1915.) i tekst „Why war“ iz 1933. Drugi deo izlaganja, sa uvodnim pitanjem – Koje su aktuelne vesti u svetu od januara – bavio se suštinskim odrednicama savremenog doba: razlaganjem superega, ukidanjem oca i povratkom religijama i nacionalizmima.

 

Milica Martinović, psihoanalitičar Psihoanalitičkog društva Srbije, iznela je mnoštvo zanimljivih pitanja: da li psihoanaliza vodi ka nekom određenom pogledu na svet; da li ona gubi svoju kritičku moć kada se usvoji kao oblik institucionalnog znanja; može li da se tvrdi da projekat „psihosocijalnih studija“ i psihoanaliza „izvan klinike“ jeste snaga – Eros koji budi nadu da je moguće prevazići podele na socijalno i lično, odnosno spoljašnje i unutrašnje. Promišljanja ovih i drugih pitanja bila su izuzetno inspirativna za slušanje i diskusiju.

Teofil Pančić, pisac i novinar, kolumnista i književni kritičar nedeljnika „Vreme“, rekao je da su psihoanalitički koncepti i tumačenja toliko prisutni i toliko prožimaju savremenu kulturu i razumevanje društvenih procesa, da i neprimetno postaju deo jezika i oruđa za razumevanje društvenih procesa i u rukama nepsihoanalitičara. “Narcizam malih razlika”, “potiskivanje”, “histerija”… neki su od psihoanalitičkih koncepata koje je on koristio u svom pisanju i pokušaju da razume burne društvene procese u našoj zemlji.

Moderator tribine, Jasminka Šuljagić, psihonalitičar i trening analitičar PDS, kao zajedničku nit svih izlaganja istakla je tezu o hrabrosti i kritičkom potencijalu psihoanalize u Frojdovo vreme. Pitanje da li je to i dalje njena odlika, i da li je upravo to ono što je čini ne zastarelom, već bezvremenom – bila je tema dalje diskusije.

Komentari publike su potvrdili potrebu za ozbiljnim i stručnim tonom javnih tribina, a čitav događaj izazvao je i pažnju medija – kratak intervju sa Mariliom Ejzenštajn, kao i uključenje sa tribine bilo je moguće pratiti na RTS-ovom Dnevniku 3.
Izveštaj RTS-a možete pogledati ovde.

Ciklus “Psihoanaliza našeg vremena” nastavljamo 19. juna u 19,00h na istom mestu. Tema naredne, četvrte i poslednje tribine ciklusa biće “Psihoanaliza i nove tehnologije”.
Učestvuju: Vesna Brzev-Ćurčić (moderator), trening analitičar PDS, Marina Ivanović, analitičar PDS, Danijela Galović, analitičar u edukaciji i Vojislav Ćurčić, trening analitičar PDS.

(O narednoj tribini čitajte u posebnoj vesti.)