Klasična muzika za bebe i malu decu
Neka istraživanja su pokazala da se bebe sa više entuzijazma hrane u prisustvu muzike, naročito klasične, kao i da se mentalni kapaciteti prvo razvijaju kroz taktilne i akustične senzacije (majčin dodir i glas). Pre nego što nauče da govore (u preverbalnom periodu) deca osećaju melodiju, razumeju muziku i doživljavaju je veoma intenzivno. Muzika za malu decu ima efekat holding-a, umiruje i pruža osećanje sigurnosti u situacijama uznemirenosti ili uobičajene opreznosti koja prati susret sa novim situacijama. Istraživanja su pokazala da bebe i mala deca u kontaktu sa muzičkim sadržajem, muziku doživljavaju kao “virtuelnog drugog” sa kojim je dete u interakciji, tako što oseća njegovo prisustvo koje intrigira i budi radoznalost i u nekim situacijama spontano navodi na detetovo ritmičko uživanje kroz pokrete telom, tj. igranje, dok u nekim situacijama umiruje i uspavljuje. Iako rani kontakt bebe sa muzikom uopšte, omogućava stvaranje neuralnih puteva u mozgu, koji su u vezi sa razvojem sposobnosti psihofizičkog opuštanja, istraživanja su pokazala da zbog kompleksnosti muzičkog sadržaja klasične muzike, njene specifične harmonije i ritma, ona posebno pomaže u razvoju neuralnih puteva koji su važni i za razvoj opšteg kognitivnog funkcionisanja deteta.
Projekat “Baby Artysh”, koji predstavlja muzičku radionicu za bebe i decu do treće godine, osmislila je organizacija “Artysh Lab” koja se bavi pedagoškim istraživanjima i proučavanjem uticaja muzike u ranom detinjstvu. Njeni članovi su Neda Aleksić, pijanistkinja koja je i pokrenula projekat, Milica Aleksić – student završne godine medicine, Milena Dulanović – psiholog, Nataša Kuzmanoski – pijanistkinja, Mina Mladenović – violinistkinja, Bojana Dadić – violinistkinja, David Sič – kontrabasista, i Aleksandar Popović – klarinetista i saksofonista.
Postoje dve grupe uzrasta, do prohodavanja i nakon prohodavanja. Prva grupa ima jednostavnije muzičke sadržaje i više uključuje roditelja u interakciju, dok druga grupa sluša malo kompleksnije muzičke forme i deca sem što su u kontaktu sa roditeljima, u interakciji su i sa izvođačima, drugom decom i instrumentima-igračkama (zvečke, udaraljke, zvončići…). Koncert traje 45 minuta, deca se smeštaju na prostirke u vidu strunjači zajedno sa roditeljima ispred izvođača, slušaju muziku, šetaju, sviraju, neki spavaju…
Na programu su kompozicije Baha, Mocarta, Vivaldija, Debisija, Forea, Sen Sansa, Dvoržaka, Griga…Tu su i prepoznatljive melodije iz Diznijevih filmova: Male sirene, Aladina… Aranžmani su za klavir i violinu, a projekat je aktuelno proširen i koncertima sa klarinetom i saksofonom.
Koncerti se održavaju u Kolarčevoj zadužbini i Kulturnom centru Beograda.
