Izveštaj sa treće tribine ciklusa “Psihopatologija savremenog čoveka”
U petak 16.marta 2018. godine održana je završna tribina u okviru ciklusa „Psihopatologija savremenog čoveka“ kojeg je Psihoanalitičko društvo Srbije organizovalo u saradnji sa Bibliotekom grada Beograda. Naziv ove treće po redu tribine bio je „Intimnost“. Beogradska publika imala je zadovoljstvo da joj se obrati eminentni psihoanalitičar iz Brazila, prof. dr Claudio Laks Eizirik, predsednik Svetske psihoanalitičke asocijacije u periodu 2005–2009. godine.
Na samom početku profesor Eizirik istakao je da mu je zadovoljstvo što učestvuje na ovoj tribini sa dragim prijateljima iz PDS sa kojima je imao priliku da deli mnoge trenutke naučne i lične intimnosti godinama unazad. Sa tugom i poštovanjem osvrnuo se na gubitak dragog kolege iz našeg društva Aleksandra Vuča.
Tema Eizerikovog izlaganja je bila pre svega razmena intimnosti u analitičkom polju, ali, kao što je uobičajeno u njegovim radovima, sa referencama na istoriju, književnost i muziku, kao i na svakodnevni život. Osvrćući se na teoriju Willy i Madeleine Baranger, pomenuo je interesantan koncept “bastiona” za koji kaže da je to “ono što pacijent ne želi da izloži riziku jer bi ga opasnost da to izgubi bacila u stanje ekstremne bespomoćnosti, ranjivosti i očaja”. Dodaje da iako izrazito varira od osobe do osobe, bastion je kod svakog prisutan. Zapravo, smatra on, stepen uspeha psihoanalize umnogome zavisi od stepena u kome je pacijent u stanju da prihvati analizu svog bastiona, da pusti analitičara u taj prostor i da time rizikuje gubitak svojih osnovnih fantazija o omnipotenciji.
Takođe, osvrnuo se na zanimljiv koncept “transfernog prijateljstva” o kome govori psihoanalitičar Kancyper. To je zapravo sublimirani pozitivni transfer koji pospešuje terapeutski savez. U transfernom prijateljstvu i analitičar i pacijent uranjanju u duboku, intimnu razmenu i kada se takav odnos generiše u analitičkom polju, moguće je osvešćivanje i transformacija potisnutih ili otcepljenih aspekata ličnosti.
Profesor Eizirik naglašava da kao analitičari treba sebi da dozvolimo ne samo da posmatramo već i da se identifikujemo i zamišljamo, kroz sukcesivne projektivne i introjektivne identifikacije.
Svoje teorijsko izlaganje zaokružio je fragmentom iz jedne analize, gde je bilo moguće pratiti jedinstvene trenutke susretanja i duboke intimnosti koja karakteriše analitički proces.
Claudio Laks Eizirik, Marija Vezmar
Sala je kao i obično bila puna, a publika je sa interesovanjem pratila ovo pitko a veoma stručno i inspirativno izlaganje. O tome svedoče i brojna pitanja i živa i neposredna komunikacija sa predavačem tokom diskusije koja je usledila.
