Prvi put u Beogradu, Internacionalna psihoanalitička konferencija O mišljenju i granicama održana je od 1. do 4. juna 2017. To je početak budućeg okupljanja psihoanalitičkih društava iz devet zemalja regiona svake druge godine. Sledeća konferencija je u Rimu, 2019.
Uz Psihoanalitičko društvo Srbije, suorganizatori su:
- Bečka psihoanalitička asocijacija
- Bečko psihoanalitičko društvo
- Bugarsko psihoanalitičko društvo, studijska grupa
- Hrvatsko psihoanalitičko društvo
- Grčko psihoanalitičko društvo
- Mađarsko psihoanalitičko društvo
- Istanbulska psihoanalitička asocijacija
- Istanbulska psihoanalitička asocijacija za trening, istraživanje i razvoj (PSIKE)
- Italijanska psihoanalitička asocijacija
- Italijansko psihoanalitičko društvo
- Rumunsko psihoanalitičko društvo
Pozdravna reč predsednice Psihoanalitičkog društva Srbije, Jasminke Šuljagić:
Drage kolege,
Veliko nam je zadovoljstvo da vam poželimo dobrodošlicu na ovoj Konferenciji koju po prvi put organizuje dvanaest psihoanalitičkih društava iz devet susednih zemalja. Dok smo zajednički pripremali ovaj događaj, prikupili smo materijal o našim društvima, to ćete sada videti u kratkom videu koji će biti sačuvan u arhivi ove konferencije.
Nadamo se da je ova konferencija dobra prilika da se sretnemo i zajedno mislimo o temi koja je i savremena i uvek važna. Naše granice su se menjale tokom istorije, i naše istorije imaju mnogo linija ukrštanja. Naše zajedničko polje psihoanalize omogućava nam da pronađemo mesto njihovog prisvajanja i prevazilaženja.
Tema granica ima višestruke konotacije, ona se grana i širi kroz mnoge oblasti, ističući osobenosti svake od njih. Možemo je postaviti u oblast razvoja, prvog konstituisanja onoga što jesmo, zemlju mene i drugog, radikalne samoće i beskrajne međusobne povezanosti. Možemo je pratiti nadalje, u odnosima prema svim različitostima – prepoznajući ih kao čudne i strane ili kao intrigantne i obogaćujuće.
Naš heroj, Edip, na kraju svog životnog puta, sreće još jednog heroja – Tezeja. Edip je star, slep, prognan, bez doma i zaražen, i u ovom susretu on dobija priznanje, prihvatanje i konačno mesto počinka. I sam stranac, Tezej prihvata ono što je strano – u Sofoklovoj drami, to je način da se sačuva grad –“Time ćeš zauvek održati ovaj grad” (Edip na Kolonu, 1533).
Sada smo u poziciji da ponovo promišljamo granice između tela i psihe, prošlosti i sadašnjosti, znanja i neznanja, svesnog i nesvesnog, unutrašnjeg i spoljašnjeg, kao i koncept nagona koji se odnosi na granicu ili razgraničenje između mentalnog i somatskog. Frojd nam je govorio o nužnosti prevoda psihičkog materijala na granicama sukcesivnih perioda života, o našim psihičkim mehanizmima koji nastaju procesom stratifikacije. Možemo se dalje pitati o granicama ovih slojeva našeg mentalnog života, o procesu diferencijacije i unifikacije, o transformaciji granica u prolaze i pronalaženju kapija, o kretanju i prozračnosti. Moguće je takođe pratiti topografsko stanovište, evoluciju Frojdove misli o fleksibilnosti granica, neophodnost unutrašnjih granica i diferencijacija, ili uzeti u obzir kliničke poremećaje / graničnu patologiju, prelazni prostor i fenomene, napomene o autistično-graničnoj poziciji i koži kao granici. Naša istorija i naša disciplina, na granici sa mnogim drugim, omogućavaju nam da razmotrimo različite koncepte i njihove međusobne veze.
Živeći na granici epoha, svedoci smo neprekidne krize izbeglištva – migracija od haosa, kroz ekstremne opasnosti, u limbo kao granicu u svakom značenju. Migracije ljudi i sa njima jezika, porast etničke mržnje, totalitarizam, virtuelno naspram stvarnog, digitalne zavisnosti, promene u samom procesu mišljenja – sve su to karakteristike savremenog doba. Da li je ovo polarizovan svet, sa podeljenim stranama, nacionalnim granicama, udaljenošću i jazom među kulturama, jezicima, profesijama, klasama, religijama, ali sa zamagljenom granicom između terorizma i slobode govora, ili je ovo jedinstvena, globalizovana i homogenizovana svetska zajednica?
U srednjem veku, oni koji su bili ludi imali su privilegiju da budu pokopani unutar gradskih kapija, kao što smo čuli: u unutrašnjosti spoljašnjosti i obratno, u tački prelaza, na samom pragu, zatvoreni i izopšteni.
Kao analitičari, mi živimo istovremeno na mnogim granicama, unutar naših terapijskih prostora i izvan njih, često na ničijoj zemlji, misleći o obe strane zajedno.
Glavna plenarna izlaganja Konferencije koja će predstaviti Jorge Canestri (predsednik Evropske psihoanalitičke federacije, Italijanska psihoanalitička asocijacija), Alexander Uskov (Moskovsko psihoanalitičko društvo) i Džonatan Sklar (Britansko psihoanalitičko društvo), omogućiće nam pogled “iznutra i izvan psihoanalize”, u intimni svet analitičkog odnosa, i ogromni svet društava kojima pripadamo, sa svojim sećanjem i svojim traumama. Popodnevni deo programa baviće se aktuelnom temom migracija i njenim individualnim i transgeneracijskim aspektima, kao i različitim oblicima granica u terapijskom odnosu. Juče popodne kandidati su imali svoj Kandidatski pred-konferencijski dan, okrugli sto “Kandidati na granici” i vršnjačku superviziju.
Želim da se zahvalim Programskom odboru koga čine: Atanassov Nikola (Bugarsko psihoanalitičko društvo, studijska grupa); Stanislav Matačić (Hrvatsko psihoanalitičko društvo); Athanassios Alexandridis (Grčko psihoanalitičko društvo); Zsuzsa Lőrincz (Mađarsko psihoanalitičko društvo); Zehra Ünsal (Istanbulska psihoanalitička asocijacija); Gulgun Alptekin (Istanbulska psihoanalitička asocijacija za trening, istraživanje i razvoj); Jacqueline Amati Mehler (Italijanska psihoanalitička asocijacija); Tiziana Bastianini (Italijansko psihoanalitičko društvo); Gianina Micu (Rumunsko psihoanalitičko društvo); Jasminka Šuljagić (Psihoanalitičko društvo Srbije); Fritz Lackinger(Bečka psihoanalitička asocijacija); i Christine Diercks (Bečko psihoanalitičko društvo) – za sav rad, sastanke i promociju Konferencije.
Lokalni odbor Psihoanalitičkog društva Srbije: Olivera Aleksić-Hil, Vesna Brzev-Ćurčić, Vojislav Ćurčić, Mina Gođevac, Aleksandar Kontić, Tijana Miladinović, Jovana Mladenović, Jasminka Šuljagić, Marija Vezmar, Jasmina Vrbaški i Srđa Zlopaša, kao i svi članovi i kandidati Psihoanalitičkog društva Srbije, žele vam dobar rad i prijatno vreme ovde sa nama.
Pregled programa, po danima:
Četvrtak, 1. jun 2017.
Kandidatski pred-konferencijski dan
Okrugli sto, diskusija
„Kandidati na granici“
Vršnjačka supervizija
Prijem dobrodošlice za sve učesnike
Petak, 2. jun 2017.
Prvo plenarno izlaganje
Otvaranje konferencije
Jasminka Šuljagić, predsednica PDS-a, predsedavajuća Programskog komiteta
Promišljanje granica između psihoanalize i drugih disciplina i između psihoanalize i realnosti
Jorge Canestri, predsednik Evropske psihoanalitičke federacije
Gianina Micu (Rumunsko psihoanalitičko društvo) kao diskutant
Moderator: Gábor Szőnyi (Mađarsko psihoanalitičko društvo)
Diskusione grupe nakon plenarnog izlaganja
Paralelni paneli o glavnoj temi:
Beyond the water. Being a third generation Bosnian psychoanalyst in Turkey
Yavuz Erten (PSIKE Istanbul)
Moderator: Elisabeth Skale (Bečko psihoanalitičko društvo)
Crossing the border between internal and external reality
Marianne Scheinost-Reimann (Bečka psihoanalitička asocijacija)
Moderator: Fulvio Mazzacane (Italijansko psihoanalitičko društvo)
Prezentacija filma
Enklava (2015, Nemačka – Srbija)
Moderator: Stanislav Matačić (Hrvatsko psihoanalitičko društvo)
Gost: Goran Radovanović, režiser filma
Subota, 3. jun 2017.
Drugo plenarno izlaganje
Obnova ljudskih odnosa: pacijent i analitičar na granici svetova dobrih i loših objekata
Alexander Uskov (Moskovsko psihoanalitičko društvo)
Giovanna Ambrosio (Italijanska psihoanalitička asocijacija) kao diskutant
Moderator: Maria Chatziandreou (Grčko psihoanalitičko društvo)
Diskusione grupe nakon plenarnog izlaganja
Paralelni paneli o glavnoj temi:
Of borders and transitions: Clinical material from the psychotherapy of a psychotic boy
Aspasia Galanou, Grčka
Moderator: Bogdan Sebastian Cuc (Rumunsko psihoanalitičko društvo)
Nedelja, 4. jun 2017.
Treće plenarno izlaganje
O mišljenju i granicama. Sećanje i trauma u društvu
Jonathan Sklar (Britansko psihoanalitičko društvo)
Christine Diercks (Bečko psihoanalitičko društvo) kao diskutant
Diskusione grupe nakon plenarnog predavanja
Zatvaranje konferencije
Oproštajni koktel
(video) https://fb.watch/9b56k6ZX-c/
