Archive for year: 2019

7. LETNJA ŠKOLA PSIHOANALIZE
PSHOANALITIČKOG DRUŠTVA SRBIJE
PSIHOANALITIČKI PROSTORI, MOSTOVI I TAJNI PROLAZI

Beograd, 18-20.09.2020.

Sedma škola psihoanalize PDS će se baviti svim psihoanalitičkim pojmovima značajnim kako za teorijsko razumevanje psihoanalize, tako i njihovom primenom u kliničkoj praksi. Ovo će omogućiti prožimanje teorije i prakse i na taj način još bliže upoznati polaznike sa svim onim što se smatra tajnom u psihoanalizi, što je živo i što ne samo da je lekovito, već i osnažuje i obogaćuje unutrašnji prostor onih koji prođu kroz ovaj proces.

Detaljnija obaveštenja će stizati na vreme.

U okviru V ciklusa tribina PDS, u saradnji sa Bibliotekom grada Beograda, pod zajedničkim nazivom „Zagonetke nesvesnog“, 11.10.2019. godine je dr Jonathan Sklar trening psihoanalitičar Britanskog psihoanalitičkog društva održao predavanje pod nazivom „Velaskez i transmisija psihoanalize“.

Sklar analizira Velaskezovu sliku „Mlade plemkinje“, društvene okolnosti u kojima je nastala, simboliku naslikanih likova, političku pozadinu, a potom i Pikasoove komentare vezane za ovu sliku i njegov odnos prema mladim plemkinjama. Završava priču o slikama sa Hamiltonom i njegovim omažom Pikasu, gde umesto lika Velaskeza Hamilton slika Pikasa. Analizom ovih slika Sklar uspeva da dočara ne samo odnose u vreme nastanka Velaskezove slike, već i vreme Pikasa, kao i utemeljivača pop-arta Hamiltona.

Analizirajući ova dela, Sklar unosi u njih psihoanalitička tumačenja. Uz to, koristeći biografiju čuvene analitičarke An-Mari Sandler, njenu unutrašnju borbu zbog činjenice da je jevrejskog porekla, sa nemačkog govornog područja i psihoanalitičkog okruženja u kome nije uvek vladala blagonaklonost prema Jevrejima, objašnjava transmisiju psihoanalize. Sandlerova je uspela, svojom odlučnošću, da vrati psihoanalizu nacifikovanom Psihoanalitičkom društvu Nemačke.

Sve ovo je praćeno i jezgrovitim komentarima opšte političke situacije u svetu, narastajućim nacizmom, antisemitizmom i sve manjom, ili gotovo nikakvom tolerancijom prema različitim, „drugim“.

Prepuna sala Čitaonice Biblioteke bila je ponovo spremna za dijalog, razmenu mišljenja i još jedno plodonosno veče u druženju sa eminentnim psihoanalitičarima sveta.

Radni deo posete dr Jonathna Sklara je dalje bio posvećen radu sa članovima i kandidatima PDS. Razmene teorijskih koncepata kroz diskusiju rada koji je prikazao Društvu „Violence, Destruction and Survival  Regression at the Level of the Basic Fault”, živa diskusija kliničkog materijala odvojeno sa članovima i kandidatima, obogatila je Društvo još jednim novim iskustvom i vikend učinila korisnim i atraktivnim u svakom pogledu.

Nikad nismo dovoljno spremni za ovakve vesti, ali je u nedelju preminula naša Danica Moreno. Iako rođena u Novom Sadu, Danica je nekako od uvek bila Beograđanka. Studirala je španski jezik na Filološkom fakultetu, zaposlila se u Radio Beogradu, bavila se prevodilaštvom i za to dobila prestižnu nagradu za prevod knjige „Vek posvećenosti“ Aleha Karpentijera. Odlaskom u Rusiju, prateći supruga, u Moskvi završava psihologiju, a potom se edukuje za geštalt psihoterapiju. Na kraju svog dugog profesionalnog puta se odlučila za psihoanalizu u kojoj je i ostala. Svoju edukaciju iz psihoanalize je završila ovde, u Beogradu, pod okolnostima koje su iziskivale veliki napor. Edukaciju započinje kao kandidat PIEE, a potom nastavlja kao kandidat Moskovskog psihoanalitičkog društva. Beogradu se vraća tokom svoje lične analize, u nečemu što se zove šatl analiza. Jednostavnim jezikom rečeno to je značilo da je od kuće odsustvovala vrlo često, po bar dve nedelje. Veliki napor u svakom smislu, pre svega emotivni.

Završetkom edukacije se vraća u Beograd i postaje član Psihoanalitičkog društva Srbije. Diskretna kakva je bila, prihvatila se vrlo odgovorne uloge generalnog sekretara Društva, a da pri tome nije očekivala ni pohvalu, ni hvala. Naporan i odgovoran zadatak radila je marljivo, temeljno, lojalno, kolegijalno uz, njoj svojstvenu, dozu humora kada je bilo najteže. Znala je šta ne zna, umela je da pita i čuje odgovor, ovladala je čak i tehnički poslom koji je bio daleko od onoga što je najviše volela: umetnost.

Kao retko ko je razumela književnost, znala napamet mnoge citate i stihove, prepoznavala delove iz književnih tvorevina. Volela je muziku, razumela slikare i slikarstvo. Danicin otac, Milivoj Nikolajević, je bio čuveni slikar, član Akademije nauka i umetnosti. Rastući u takvom okruženju, razvila je smisao za lepo. Bila je izuzetno istančanog ukusa za sva ova područja i ne samo dobar sagovornik, nego i sjajan kreator i realizator nekih od naših stručnih ideja. Oštrog oka i još oštrijeg uma, prepoznavala je slabe tačke u programima, davala ideje i iznad svega bila veliki radnik. To mislimo u bukvalnom značenju te reči. Znala je da zajedno sa nama kuca eksere, lepi plakate, gura teške panoe, ostane do iza ponoći kako bi to što smo naumili zasijalo punim sjajem sutra ujutru na otvaranju. I uvek je stajala sa strane, nikad u prvom redu.

Prevodila je stručne tekstove, lektorisala ono što smo mi pisali, sedela uz rame sa našim inostranim gostima. Vidljiva, a nevidljiva. Eto takva.

Iznad svega je volela Maju i unuke: Danila i Đorđa. Sećamo se kako je samo jednom rekla da možda neće baš moći iz sve snage da pomogne Društvu jer je dobila još jednog unuka. Pamtimo taj sjaj u očima. Ali, nismo osetili. Radila je i dalje samopregorno. U životu je bila veliki borac. Sa jednom bolešću se hrabro borila i izborila, drugu je, na žalost,
izgubila. Tokom druge bolesti je izgubila i supruga. Njeno tugovanje je bilo poput nje, diskretno, tiho, da ne optereti Maju.

Takva će nam ostati u sećanju. Veliki borac, nenametljiva, mudra i nezaboravna koleginica.

Prva Konferencija pod ovim nazivom je održana na inicijativu PDS 2017. godine u Beogradu. Konferenciji u Rimu su prisustvovali analitičari i analitičari u edukaciji iz 8 zemalja, iz ukupno 12 psihoanalitičkih društava. Naše Društvo je bilo predstavljano sa 4 trening analitičara, jednim analitičarem i dva analitičara u edukaciji.

Konferenciju su otvorile Giovanna Ambrosio i Jasminka Šuljagić.

Prvog dana je svoje izlaganje imala Simona Argentieri „Border Wars: the limit of self in the psychoanalytic dimension“, diskutant je bio Stanislav Matačić, a panelom je predsedavala je Rita Teodoru.

Drugog dana je predsedavala Jasminka Šuljagić, a predavanje je održao Sotiris Manopulos „Internalization processes and transference in a traumatized patient“, a diskutant je bila Tatiana Alavidze.

Trećeg dana je predsedavala Hemma Rossler-Schuilen, izlaganje je imao Ferhan Ozenen „Through Polarities: The contrapuntal flow of psychic life“, a diskutant je bio Dimo Stanchev.

Izveštajem sa pet workshopova koji su se odvijali dva dana po dva sata je predsedavala Marija Vezmar.

Na jednoj od pet grupa je kao diskutant prikazanog slučaja bila Vesna Brzev-Ćurčić.

Konferencija je protekla u radnoj, kolegijalnoj i srdačnoj atmosferi uz dogovor da se Treća konferencija održi u Istambulu 2021. godine.

IZVEŠTAJ SA OKRUGLOG STOLA PSIHOANALITIČKOG DRUŠTVA SRBIJE

ODRŽANOG NA 67 KONGRESU PSIHOLOGA SRBIJE

„PSIHOLOGIJA U NOVOM DOBU: ZAZOVI (RE)HUMANIZACIJE“

25.05.2019. ZLATIBOR

Okrugli sto PDS-a je bio dobro posećen iako je u isto vreme teklo pet različitih okruglih stolova. Posle izlaganja je usledila diskusija.

Voditelj: Aleksandar Kontić, psihoanalitičar PDS

Učesnici: Vesna Brzev Ćurčić, trening psihoanalitičar PDS, Danijela Galović, psihoanalitičar PDS i Jovana Mladenović, psihoanalitičar PDS.

Okrugli sto se bavio temeljnim načelom psihoanalitičkog pogleda na svet koji se odnosi na sliku čoveka u neprestanom konfliktu između svojih kreativnih i destruktivnih potencijala; vreme u kome živimo više nego ikada ranije, formira situacije u kojima napredno, kreativno i humano u sebi nosi zamke zloupotrebe. Ovaj izrazito kompleksan problem učesnici okruglog stola su osvetlili pomoću nekoliko primera: prvi se odnosi na učestala upozorenja da će mentalno zdravlje čoveka modernog vremena biti značajno ugroženo; optimizam se vidi u ekspanziji po definiciji humane profesije, psihoterapije; pojedinac, korisnik psihoterapije se pomera u drugi plan, kao objekat, a ne subjekat sa unutrašnjom patnjom. Nemanje adekvatnih kriterijuma selekcije kandidata za edukaciju iz psihoterapije, omasovljenje psihoterapeuta koje je siguran način da se psihoterapija uništi, je deo problema, uz nedovoljnu stručnost. Odgovornost psihologa koji se bave psihoterapijom je upravom da rehumanizuju ovu oblast.

Drugi doprinos se odnosio na jedan aspekt danas aktuelnih intervencija u domenu humane reprodukcije, koja je u opravdanim uslovima neophodna, ali se ne obraća dovoljno pažnje na emocionalne posledice činjenica da do začeća ne dolazi seksualnim odnosom dve osobe, pa sopstveno telo često ne može više biti doživljeno kao kreativni, plodni eksponent selfa. Tehnologije u oblasti humane reprodukcije stavljaju pred nas izazov da ponovo razmotrimo suprotnosti između prirode i tehnologije, prirode i kulture, datog i napravljenog. Razumevanje ovih procesa i njihovih psiholoških implikacija kasni za razvojem tehnologije.

Treći prilog je razmatrao manje vidljivu stranu novih oblika zajedništva, pre svega virtuelnog, iza koga, paradoksalno, vreba opasnost obrazovanja nove usamljenosti, kao emotivne reakcije pojedinca na nezadovoljenu potrebu za zajedništvom. Otvaraju se mnoga pitanja: obrade i organizovanja iskustva usamljenosti i pored kreiranog doživljaja virtuelne povezanosti sa mnoštvom ljudi; obrazovanje generacija zapravo „kratkog daha“, kao odraz pokušaja prevazilaženja doživljaja usamljenosti koja u savremenom svetu obuhvata „negativno prisustvo“ i prazninu.

Poslednji doprinos se odnosio na savremenu opasnost od ekstremne destruktivnosti, čije jedno drastično oličenje čine učestali teroristički napadi izolovanih pojedinaca; razmatrala se , na konkretnom primeru, zloupotreba društvenih medija u kontekstu motivacije za izvođenje masovnog zločina nad nedužnim pojedincima.