Peti ciklus tribina u saradnji sa Bibliotekom grada Beograda Zagonetke nesvesnog

Održano predavanje dr Jonathana Sklara u okviru Petog ciklusa tribina: “Zagonetke nesvesnog”

U okviru V ciklusa tribina PDS, u saradnji sa Bibliotekom grada Beograda, pod zajedničkim nazivom „Zagonetke nesvesnog“, 11.10.2019. godine je dr Jonathan Sklar trening psihoanalitičar Britanskog psihoanalitičkog društva održao predavanje pod nazivom „Velaskez i transmisija psihoanalize“.

pss1

Sklar analizira Velaskezovu sliku „Mlade plemkinje“, društvene okolnosti u kojima je nastala, simboliku naslikanih likova, političku pozadinu, a potom i Pikasoove komentare vezane za ovu sliku i njegov odnos prema mladim plemkinjama. Završava priču o slikama sa Hamiltonom i njegovim omažom Pikasu, gde umesto lika Velaskeza Hamilton slika Pikasa. Analizom ovih slika Sklar uspeva da dočara ne samo odnose u vreme nastanka Velaskezove slike, već i vreme Pikasa, kao i utemeljivača pop-arta Hamiltona.

Peti ciklus tribina u saradnji sa Bibliotekom grada Beograda Zagonetke nesvesnog

Analizirajući ova dela, Sklar unosi u njih psihoanalitička tumačenja. Uz to, koristeći biografiju čuvene analitičarke An-Mari Sandler, njenu unutrašnju borbu zbog činjenice da je jevrejskog porekla, sa nemačkog govornog područja i psihoanalitičkog okruženja u kome nije uvek vladala blagonaklonost prema Jevrejima, objašnjava transmisiju psihoanalize. Sandlerova je uspela, svojom odlučnošću, da vrati psihoanalizu nacifikovanom Psihoanalitičkom društvu Nemačke.

Sve ovo je praćeno i jezgrovitim komentarima opšte političke situacije u svetu, narastajućim nacizmom, antisemitizmom i sve manjom, ili gotovo nikakvom tolerancijom prema različitim, „drugim“.

Peti ciklus tribina u saradnji sa Bibliotekom grada Beograda Zagonetke nesvesnog

Prepuna sala Čitaonice Biblioteke bila je ponovo spremna za dijalog, razmenu mišljenja i još jedno plodonosno veče u druženju sa eminentnim psihoanalitičarima sveta.

Radni deo posete dr Jonathna Sklara je dalje bio posvećen radu sa članovima i kandidatima PDS. Razmene teorijskih koncepata kroz diskusiju rada koji je prikazao Društvu „Violence, Destruction and Survival  Regression at the Level of the Basic Fault”, živa diskusija kliničkog materijala odvojeno sa članovima i kandidatima, obogatila je Društvo još jednim novim iskustvom i vikend učinila korisnim i atraktivnim u svakom pogledu.

zagonetke nesvesnog

Peti ciklus tribina Psihoanalitičkog društva Srbije “Zagonetke nesvesnog”

Veliko nam je zadovoljstvo  da vas obavestimo da će prvi gost petog cikusa tribina Psihoanalitičkog  društva Srbije koje ove godine nose naslov „Zagonetke nesvesnog“ , biti naš počasni član dr Jonathan Sklar , trening psihoanalitičar  „Nezavisne grupe“ Britanskog psihoanalitičkog društva.

zagonetke nesvesnog

Dr Sklar radi kao psihoanalitičar sa punim radnim vremenom u privatnoj praksi u Londonu.   Predavač je i supervizor Psihoanalitičkog instituta u Londonu, gde drži kurs „Ferenci i savremena psihoanaliza“. Predaje širom Evrope, Amerike i južne Afrike, a njegovi psihoanalitički radovi su prevedeni na italijanski, španski, francuski i portugalski. Preko trideset godina vodi „Balint grupe“ namenjene psihijatrima i lekarima opšte prakse.  Tokom svoje uspešne karijere bio je potpredsednik Evropske psihoanalitičke federacije, kao i član Izvršnog odbora Svetske psihoanalitičke asocijacije.

Dr Sklar je duboko zainteresovan za teme traume, regresije, psihosomatike, psihoze i psihoanalitičke procene.  Sa izuzetnom psihološkom osetljivošću i hrabrošću on se susreće kako sa ličnim istorijama svojih pacijenata, tako i sa istorijama društava i kultura, stvarajući analitički prostor u kome može slobodno da se misli o najtežim osećanjima i najneprijatnijim istinama.

Beogradska publika će imati priliku da čuje i diskutuje njegov rad Velaskez i transmisija psihoanalize, u kome se kroz analizu Velaskezove slike „Mlade plemkinje“  bavi temom prenosa psihoanalize mlađim generacijama. Kroz delove biografije čuvene psihoanalitičarke An Mari Sandler on oslikava njene unutrašnje borbe, kao i njenu  odlučnost da pomogne da se vrati psihoanaliza nacifikovanom Psihoanalitičkom društvu Nemačke, DPG-u. Naime, 1936. god DPG-u je saopšteno iz Ministarstva kulture Nemačke da Psihoanalitički institut u Berlinu može da opstane samo pod uslovom da ustupi svoju zgradu i  pridruži se drugim granama psihoterapije i da pod vodjstvom Matijasa Geringa doprinese razvoju „Nove nemačke psihoterapije“. Čitanje „Majn kampfa“ je postalo obavezan deo psihoterapijskog treninga, a svi Jevreji su isključeni iz organizacije. An Mari Sandler, nemačka jevrejka po poreklu, kao dete je izgubila sposobnost da razume i govori nemački. Kao odrasla žena uspela je da pomiri rascep u sebi između ljubavi prema nemačkoj kulturi, i mržnje i straha od nemačkog antisemitizma, da opet progovori nemački i da pruži dragocen doprinos sedam decenija dugom oporavku psihoanalize u Nemačkoj.

Tribina će se održati 11. oktobra 2019. u Čitaonici fonda umetnosti grada Beograda, Knez Mihailova 56, s početkom u 19.00 časova.

Prevod je obezbeđen, ulaz je slobodan, dobrodošli!

in memoriam

IN MEMORIAM

in memoriam

Nikad nismo dovoljno spremni za ovakve vesti, ali je u nedelju preminula naša Danica Moreno. Iako rođena u Novom Sadu, Danica je nekako od uvek bila Beograđanka. Studirala je španski jezik na Filološkom fakultetu, zaposlila se u Radio Beogradu, bavila se prevodilaštvom i za to dobila prestižnu nagradu za prevod knjige „Vek posvećenosti“ Aleha Karpentijera. Odlaskom u Rusiju, prateći supruga, u Moskvi završava psihologiju, a potom se edukuje za geštalt psihoterapiju. Na kraju svog dugog profesionalnog puta se odlučila za psihoanalizu u kojoj je i ostala. Svoju edukaciju iz psihoanalize je završila ovde, u Beogradu, pod okolnostima koje su iziskivale veliki napor. Edukaciju započinje kao kandidat PIEE, a potom nastavlja kao kandidat Moskovskog psihoanalitičkog društva. Beogradu se vraća tokom svoje lične analize, u nečemu što se zove šatl analiza. Jednostavnim jezikom rečeno to je značilo da je od kuće odsustvovala vrlo često, po bar dve nedelje. Veliki napor u svakom smislu, pre svega emotivni.

danica(1)

Završetkom edukacije se vraća u Beograd i postaje član Psihoanalitičkog društva Srbije. Diskretna kakva je bila, prihvatila se vrlo odgovorne uloge generalnog sekretara Društva, a da pri tome nije očekivala ni pohvalu, ni hvala. Naporan i odgovoran zadatak radila je marljivo, temeljno, lojalno, kolegijalno uz, njoj svojstvenu, dozu humora kada je bilo najteže. Znala je šta ne zna, umela je da pita i čuje odgovor, ovladala je čak i tehnički poslom koji je bio daleko od onoga što je najviše volela: umetnost.

Kao retko ko je razumela književnost, znala napamet mnoge citate i stihove, prepoznavala delove iz književnih tvorevina. Volela je muziku, razumela slikare i slikarstvo. Danicin otac, Milivoj Nikolajević, je bio čuveni slikar, član Akademije nauka i umetnosti. Rastući u takvom okruženju, razvila je smisao za lepo. Bila je izuzetno istančanog ukusa za sva ova područja i ne samo dobar sagovornik, nego i sjajan kreator i realizator nekih od naših stručnih ideja. Oštrog oka i još oštrijeg uma, prepoznavala je slabe tačke u programima, davala ideje i iznad svega bila veliki radnik. To mislimo u bukvalnom značenju te reči. Znala je da zajedno sa nama kuca eksere, lepi plakate, gura teške panoe, ostane do iza ponoći kako bi to što smo naumili zasijalo punim sjajem sutra ujutru na otvaranju. I uvek je stajala sa strane, nikad u prvom redu.

Prevodila je stručne tekstove, lektorisala ono što smo mi pisali, sedela uz rame sa našim inostranim gostima. Vidljiva, a nevidljiva. Eto takva.

Iznad svega je volela Maju i unuke: Danila i Đorđa. Sećamo se kako je samo jednom rekla da možda neće baš moći iz sve snage da pomogne Društvu jer je dobila još jednog unuka. Pamtimo taj sjaj u očima. Ali, nismo osetili. Radila je i dalje samopregorno. U životu je bila veliki borac. Sa jednom bolešću se hrabro borila i izborila, drugu je, na žalost,
izgubila. Tokom druge bolesti je izgubila i supruga. Njeno tugovanje je bilo poput nje, diskretno, tiho, da ne optereti Maju.

Takva će nam ostati u sećanju. Veliki borac, nenametljiva, mudra i nezaboravna koleginica.

1906_EPCUS4_ExternalWeb2

IV EVROPSKA PSIHOANALITIČKA KONFERENCIJA ZA UNIVERZITETSKE STUDENTEI DIPLOMCE IZ EVROPE

Veliko interesovanje studenata i diplomaca iz mnogih evropskih zemalja je pokrenulo i IV Konferencija, ovog puta pod nazivom

„STRAH I ANKSIOZNOST- PSIHOANALITIČKE PERSPEKTIVE“

Konferencija se održava tokom tri dana, od 3-5. oktobra 2019. u Briselu. Sve prezentacije su na engleskom.

1906_EPCUS4_ExternalWeb2Adresa: EPF House, Rue Gérard 35, Brussels, Belgium.

Registracija je moguća na sajtu EPF-a  www.epf-fep.eu ili slanjem e-maila ma adresu frank.goderniaux@epf-fep.eu

Pratite EPCUS na Instagramu www.instagram.com/epcus_epf

Pratite @epcus na Fejsbuku: www.facebook.com/epcus/

Kliknite ovde da preuzmete EPCUS brošuru: http://pss.org.rs/wp-content/uploads/2019/06/EPCUS4_Brochure.pdf

Molimo da se registrujete do 15.septembra 2019.

Za dopunske informacije, molim Vas kontaktirajte Jasminku Šuljagić – jasminkasuljagic@gmail.com  ili Aleksa Jansena (Alex Janssen) a.m.janssen@xs4all.nl

 

Jovana Mladenović,Jovana Baćigalupo, Marija Vezmar, Vojislav Ćurčić, Jasminka Šuljagić, Vesna Brzev-Ćurčić, Mina Mijalčić

II Internacionalna konferencija „O mišljenju i granicama: unutrašnje i spoljašnje“ je održana u Rimu od 6-9. juna 2019.

Prva Konferencija pod ovim nazivom je održana na inicijativu PDS 2017. godine u Beogradu. Konferenciji u Rimu su prisustvovali analitičari i analitičari u edukaciji iz 8 zemalja, iz ukupno 12 psihoanalitičkih društava. Naše Društvo je bilo predstavljano sa 4 trening analitičara, jednim analitičarem i dva analitičara u edukaciji.

Jovana Mladenović,Jovana Baćigalupo, Marija Vezmar, Vojislav Ćurčić, Jasminka Šuljagić, Vesna Brzev-Ćurčić, Mina Mijalčić

Konferenciju su otvorile Giovanna Ambrosio i Jasminka Šuljagić.

Prvog dana je svoje izlaganje imala Simona Argentieri „Border Wars: the limit of self in the psychoanalytic dimension“, diskutant je bio Stanislav Matačić, a panelom je predsedavala je Rita Teodoru.

Drugog dana je predsedavala Jasminka Šuljagić, a predavanje je održao Sotiris Manopulos „Internalization processes and transference in a traumatized patient“, a diskutant je bila Tatiana Alavidze.

Jasminka Šuljagić

Trećeg dana je predsedavala Hemma Rossler-Schuilen, izlaganje je imao Ferhan Ozenen „Through Polarities: The contrapuntal flow of psychic life“, a diskutant je bio Dimo Stanchev.

Izveštajem sa pet workshopova koji su se odvijali dva dana po dva sata je predsedavala Marija Vezmar.

Marija Vezmar

Na jednoj od pet grupa je kao diskutant prikazanog slučaja bila Vesna Brzev-Ćurčić.

Vesna Brzev Ćirčić

Konferencija je protekla u radnoj, kolegijalnoj i srdačnoj atmosferi uz dogovor da se Treća konferencija održi u Istambulu 2021. godine.

Nataša Đerković-Lukač, Nina Popadić, Olivera Aleksić-Hil, Jovana Mladenović, Anka Marjanović Radonjić, Vesna Brzev-Ćurčić, Danijela Galović

Izveštaj sa Okruglog stola Psihoanalitičkog društva Srbije održanog na V kongresu DEAPS-a

IZVEŠTAJ SA OKRUGLOG STOLA

PSIHOANALITIČKOG DRUŠTVA SRBIJE

ODRŽANOG NA V KONGRESU DEAPS-A

„MENTALNO ZDRAVLJE DECE I MLADIH:AKTUELNO IZAZOVI, MOGUĆA REŠENJA“

25.05.2019.

Čigota, Zlatibor

Nataša Đerković-Lukač, Nina Popadić, Olivera Aleksić-Hil, Jovana Mladenović, Anka Marjanović Radonjić, Vesna Brzev-Ćurčić, Danijela Galović

Nataša Đerković-Lukač, Nina Popadić, Olivera Aleksić-Hil, Jovana Mladenović, Anka Marjanović Radonjić, Vesna Brzev-Ćurčić, Danijela Galović

Moderator okruglog stola je bila Vesna Brzev-Ćurčić, trening analitičar PDS.

Nina Popadić, psihoanalitičar PDS sa temom „Dečji strahovi-psihoanalitička perspektiva“ je govorila o dečjim strahovima razmatrajući teorijska učenja Sigmunda Frojd, Melani Klajn, Donalda Vinikota, Vilfreda Biona i Ester Bik. Psihoanalitičko razumevanje strahova ko dece omogućava razumevanje reaktivacije ovih strahova kod odraslih pacijenata. Izlaganje je ilustrovano vinjetama iz kliničke prakse.

Anka Marjanović Radonjić, psihoanalitičar u edukaciji, je u izlaganju „Govor primitivnih mentalnih stanja“ govorila o terapiji odraslih u kojoj se nekada nailazi na prepreke u imenovanju ili simbolizaciji određenih, teško podnošljivih stanja. Oslanja se na Sigmunda Frojda, Melani Klajn ali i Vilfreda Biona. Govorila je i o neuronaukama koje ukazuju na značaj najranijih interakcija između bebe  i brigujućeg drugog u konstituisanju mentalnih struktura. Iako interpretacije nekada ne mogu da dopru do drugog, ili se reči doživljavaju na krajnje konkretan način, ponekad imenovanje donosi olakšanje, a reč u psihoterapiji može da ima kontejnirajući funkciju.

Jovana Mladenović, psihoanalitičar PDS, je u izlaganju „Odvezati-Vezati: kapacitet adolescenta da bude sam i kapacitetu da bude sa drugim u savremenom svetu“ govorila o kapacitetu da se bude sa drugima što je razvojna kategorija, a ne datost. Ovaj kapacitet pretpostavlja prisustvo kapaciteta da se bude sam. Tip odnosa sa značajnim drugim omogućava detetu da samostalno razvija svoju sposobnost za rad psihizma.

Danijela Galović, psihoanalitičar PDS, je u izlaganju „Otkud ja na ovom svetu: psihološki aspekti vantelesne oplodnje“, govorila o izazovu koji se postavlja pred porodicu, ali i stručnjake koji se bave mentalnim zdravljem dece i mladih, u svetlu procesa vantelesne oplodnje kao i tehnika potpomognute reprodukcije. Tema rada je bila pre svega način na koji mladi doživljavaju činjenice o svom nastanku, njihove svesne i nesvesne fantazije, potencijalne unutrašnje konflikte i anksioznosti.

Olivera Aleksić Hill, psihoanalitičar PDS, je u svom izlaganju “Savremeno, psihoanalitičko razumevanje psihopatologije dece (i porodice nekad i sad“, govorila o mnogobrojnim izazovima u porodičnom funkcionisanju. Porodice su danas strukturalno drugačije, raznorodnije, osetljivije i imaju imperativ da se brže prilagođavaju promenama. Danas dominira problem komunikacije na svakom nivou. Psihoanalitičar ne nudi gotova rešenja već konstruktivni dijalog i istražuje mogućnost svakog pojedinca za osluškivanjem službi ličnog i porodičnog razvoja.

Na forografiji su, s leva na desno: Danijela Galović, Aleksandar Kontić, Vesna Brzev-Ćurčić, Jovana Mladenović.

Izveštaj sa Okruglog stola Psihoanalitičkog društva Srbije održanog na 67. kongresu psihologa Srbije

IZVEŠTAJ SA OKRUGLOG STOLA PSIHOANALITIČKOG DRUŠTVA SRBIJE

ODRŽANOG NA 67 KONGRESU PSIHOLOGA SRBIJE

„PSIHOLOGIJA U NOVOM DOBU: ZAZOVI (RE)HUMANIZACIJE“

25.05.2019. ZLATIBOR

Danijela Galović, Aleksandar Kontić, Vesna Brzev-Ćurčić, Jovana Mladenović

Okrugli sto PDS-a je bio dobro posećen iako je u isto vreme teklo pet različitih okruglih stolova. Posle izlaganja je usledila diskusija.

Voditelj: Aleksandar Kontić, psihoanalitičar PDS

Učesnici: Vesna Brzev Ćurčić, trening psihoanalitičar PDS, Danijela Galović, psihoanalitičar PDS i Jovana Mladenović, psihoanalitičar PDS.

Okrugli sto se bavio temeljnim načelom psihoanalitičkog pogleda na svet koji se odnosi na sliku čoveka u neprestanom konfliktu između svojih kreativnih i destruktivnih potencijala; vreme u kome živimo više nego ikada ranije, formira situacije u kojima napredno, kreativno i humano u sebi nosi zamke zloupotrebe. Ovaj izrazito kompleksan problem učesnici okruglog stola su osvetlili pomoću nekoliko primera: prvi se odnosi na učestala upozorenja da će mentalno zdravlje čoveka modernog vremena biti značajno ugroženo; optimizam se vidi u ekspanziji po definiciji humane profesije, psihoterapije; pojedinac, korisnik psihoterapije se pomera u drugi plan, kao objekat, a ne subjekat sa unutrašnjom patnjom. Nemanje adekvatnih kriterijuma selekcije kandidata za edukaciju iz psihoterapije, omasovljenje psihoterapeuta koje je siguran način da se psihoterapija uništi, je deo problema, uz nedovoljnu stručnost. Odgovornost psihologa koji se bave psihoterapijom je upravom da rehumanizuju ovu oblast.

Drugi doprinos se odnosio na jedan aspekt danas aktuelnih intervencija u domenu humane reprodukcije, koja je u opravdanim uslovima neophodna, ali se ne obraća dovoljno pažnje na emocionalne posledice činjenica da do začeća ne dolazi seksualnim odnosom dve osobe, pa sopstveno telo često ne može više biti doživljeno kao kreativni, plodni eksponent selfa. Tehnologije u oblasti humane reprodukcije stavljaju pred nas izazov da ponovo razmotrimo suprotnosti između prirode i tehnologije, prirode i kulture, datog i napravljenog. Razumevanje ovih procesa i njihovih psiholoških implikacija kasni za razvojem tehnologije.

Treći prilog je razmatrao manje vidljivu stranu novih oblika zajedništva, pre svega virtuelnog, iza koga, paradoksalno, vreba opasnost obrazovanja nove usamljenosti, kao emotivne reakcije pojedinca na nezadovoljenu potrebu za zajedništvom. Otvaraju se mnoga pitanja: obrade i organizovanja iskustva usamljenosti i pored kreiranog doživljaja virtuelne povezanosti sa mnoštvom ljudi; obrazovanje generacija zapravo „kratkog daha“, kao odraz pokušaja prevazilaženja doživljaja usamljenosti koja u savremenom svetu obuhvata „negativno prisustvo“ i prazninu.

Poslednji doprinos se odnosio na savremenu opasnost od ekstremne destruktivnosti, čije jedno drastično oličenje čine učestali teroristički napadi izolovanih pojedinaca; razmatrala se , na konkretnom primeru, zloupotreba društvenih medija u kontekstu motivacije za izvođenje masovnog zločina nad nedužnim pojedincima.

Iza ogledala - narcizam u nama i oko nas (2)

Izveštaj sa treće Tribine Psihoanalitičkog društva Srbije iz ciklusa “Mnoga lica narcisa”

Treća tribina pod imenom  “Iza ogledala – narcizam u nama i oko nas” je održana 10. maja 2019. god u Čitaonici fonda umetnosti, Biblioteke grada.

Iza ogledala - narcizam u nama i oko nas (2)

Predavači su bili Jasmina Vrbaški, Tijana Miladinović i Srdja Zlopaša, a moderator  Vojislav Ćurčić. Sala je bila prepuna i publika je aktivno učestvovala i diskutovala, sa zanimljivim pitanjima i opaskama.

Prvo je prezentovala svoj rad Tijana Miladinović pod nazivom “Zdrav i patološki narcizam-samopoštovanje i arogancija” gde je govorila o značenju narcizma na individualnom psihološkom planu od zdravog ka patološkom, počevši od svakodnevne upotrebe reči Narcis i o mitu o Narcisu, preko narcizma iz perspektive Frojda, Kernberga, Kohuta i Vinikota. Takodje se rad bavio i značenjima narcizma, od seksualne perverzije, preko ranih razvojnih faza, objektnih odnosa i samopoštovanja.

Iza ogledala - narcizam u nama i oko nas

Jasmina Vrbaški sa radom “Džin na staklenim nogama-tolerancija u doba populizma” i Srdja Zlopaša sa radom “Narcizam malih razlika-kada je malo previše”, su opisali kako psihodinamski možemo razumeti narcizam u ravni dinamike grupe. Prvi rad se bavio pitanjima koncepta tolerancije, razvojem populističkih pokreta u modernom vremenu, razvojnih faza koje učestvuju u stvaranju kapaciteta za tolerisanje drugog i drugačijeg, psihodinamskim procesima stvaranja veze izmedju ličnog i grupnog identiteta, kao i najčešćim formama psihopatologije u kojoj je taj kapacitet narušen. Srdja Zlopaša se u radu  bavio Frojdovim konceptom “narcizma malih razlika” iz 1917. i njegovim razumevanjem u modernim vremenima, kroz svakodnevni život “narcističke kulture”, uz diskusiju kako značenje ovog koncepta pokriva čitav spektar psiholoških i društvenih fenomena.

Predavanja su ispraćena velikim aplauzom uz živu i zanimljivu diskusiju.