LS7-vizual-za-sajt

Sa zadovoljstvom vas pozivamo na 7. Letnju školu psihoanalize Psihoanalitičkog društva Srbije

Sa zadovoljstvom vas pozivamo na 7. Letnju školu psihoanalize Psihoanalitičkog društva Srbije
pod naslovom
Psihoanalitički prostori, mostovi i tajni prolazi
Zbog čega ova tema: Pojačano interesovanje o psihoanalizi iz kliničkog ugla.
Gde: Beograd, hotel „Palas“, Topličin venac 23.
Kada: 18-20. septembra 2020.

LS7-vizual-za-sajt

Brojne su promene koje vas očekuju, bilo da ste raniji polaznik naše Škole, bilo da ćete doći prvi put. Pre svega, Škola će biti u Beogradu koji je dostupniji većini polaznika. Trajanje škole će biti tri dana umesto ranijih pet, s tim što će Škola raditi na već ustaljen i prihvaćen način. Omogućiće približavanje načina na koji psihoanalitičari razmišljaju, asociraju i zaključuju u svojoj psihoanalitičkoj praksi. To je, ujedno, bila želja većine naših polaznika, kojima je, pored teorije, vrlo važno da vide i primenu psihoanalitičkog znanja. Kroz ustaljenu praksu predavanja i interaktivnih diskusionih grupa, biće osvetljene mnoge teme kojih se ranije nismo doticali.

Aktivno slušanje, karakteristično za psihoanalitičare, omogući će bogatu diskusiju i razmenu stavova, uz toleranciju i različitih mišljenja. Biće razmatrani raznovrsni psihoanalitički pojmovi i novi koncepti. Biće pojašnjene razlike u pristupu deci, mladima i odraslima, a diskutovaće se i primena novih tehnologija u psihoanalitičkoj praksi. Specifičnosti odnosa pacijent-psihoanalitičar kod određenih problema pacijenata će se razmatrati u novom svetlu. Biće objašnjeni široko korišćeni pojmovi psihičkog
polja i skloništa, kao i zbog čega je psihoanaliza i danas aktivna i živa. Demistifikacija psihoanalize i mogućnost primene u svim aspektima naših života je nešto što joj dugujemo mi koji se njome bavimo, ali i svi oni koji nisu psihoanalitičari, a koriste njene pojmove i iskustva u svojim terapijskim pristupima.

Škola će biti akreditovana od strane Zdravstvenog saveta Srbije, o čemu ćete biti blagovremeno obavešteni.

Cena:

Kotizacija iznosi 15 500 dinara. Za prijave do 30. juna 2020. iznos kotizacije se umanjuje na 13 000 dinara.

Kotizacija uključuje:

  • Kompletan stručni program škole, materijal i sertifikat o učešću.
  • Ručak i kafe pauze.

Kako se prijaviti?
Popunjavanjem i slanjem formulara OVDE.
Prijava postaje važeća nakon uplate prvog dela kotizacije koji iznosi 6 000 dinara. Dodatne informacije o školi i načinu plaćanja mogu se dobiti slanjem poruke na email letnja.skola.2020@pss.org.rs .

fb-post

Peti ciklus tribina Psihoanalitičkog društva Srbije „Zagonetke nesvesnog“ – O Euripidovim “Pribeglicama”

Veliko nam je zadovoljstvo da vas obavestimo da će drugi gost petog ciklusa tribina Psihoanalitičkog društva Srbije biti Sotiris Manolopulos.

fb-post
„Pribeglice“ – Ništa ne biva završeno dok se ne pretoči u reči
Predavač: Sotiris Manolopulos

Tribina bi u podnaslovu mogla da ima i naslov „Majke u crnini“ ili „Tugujuće majke“.

Tribina će se održati 27.03.2020. godine u Čitaonici umetnosti u Biblioteci grada Beograda, sa početkom u 19h.

Prevod je obezbeđen, ulaz je slobodan. Dobro došli.

Psihoanalitičar Sotiris Manolopulos pravi vrlo dobru paralelu između tragedije „Pribeglice“ i onoga što se u psihoanalizi naziva radom tuge. Tugovanje i potreba da se umesto preminulog makar zna gde je grob, kako bi postojalo mesto koje dopušta psihološko spajanje u mentalnom prostoru onoga ko tuguje za izgubljenim objektom i onoga što bi bili dokazi da je taj neko postojao, su glavne teme ovog rada.

Suptilnost kojom prikazuje rad tuge, provlačeći kroz priču o majkama koje traže tela svojih poginulih sinova, supruge koja skače u oganj za svojim mužem ne mogavši da izdrži ni separaciju, ni tugu, su teme koje su uveliko savremene. Činjenica da o tugovanju i nalaženju ove teme u Euripidovoj tragediji govori upravo Grk psihoanalitičar, daje ovom radu posebnu dimenziju.

EURIPID


euripid

Euripid je rođen je oko 480 godine p.n.e. na ostrvu Salamini. Odrastao je u porodici koja je mogla da podstiče njegovu kreativnost. Značajno je da je u ono doba imao i ličnu biblioteku. Način na koji je mislio i pisao doneo mu je nadimak ὁ τῆς σκηνῆς φιλόσοφος = pozorišni filozof.

Veći deo svog života proveo je pesnik u Atini baveći se književnim radom i družeći se sa savremenim državnicima, ali i običnim svetom. Euripid se prvi put pojavio na atinskoj pozornici 455. godine tragedijom Pelijade (Πελιάδες), ali je postigao samo treću nagradu, što je bilo jednako neuspehu. Prvu pobedu stekao je tek 441. godine p.n.e., a takmičio se sa Sofoklovom Antigonom. Premda je pesnik napisao oko 90 drama, ipak je prvu nagradu osvojio svega pet puta, i to četiri puta za života i jednom posle smrti. Posmrtnu nagradu postigla je tetralogija u kojoj su bile drame Bakhe i Ifigenija na Tauridi, a prikazao ju je pesnikov sin Euripid mlađi. Relativno mali broj postignutih pobeda objašnjava se time što je oštar sukob između Euripidovog naprednog racionalizma i tradicije – koja se morala odraziti u građi drama – stvarao u njegovim delima određen nesklad, unosio neku disharmoniju, što je znatno slabilo utisak na savremenu atinsku pozorišnu publiku. Euripid je pesnik opšteljudskih, psihološki zanimljivih sukoba, u kojima se strast pojedinca sukobljava sa opštim principima već ustaljenog običaja i mišljenja. On vernim prikazom različitih osećanja zaokuplja pažnju gledalaca, a ume ih ganuti naglim obrtom udesa svojih junaka. prvi tragičar koji je u dramu uneo psihološku analizu likova, otkrivajući gledaocima dotad nepoznat svet duševnog i emocionalnog života. On je izvanredno potresno i plastično prikazao patnje, nagone, osećanja i strasti ljudskog srca, posebno ženskoga.  Ženu pesnik slika veoma uspešno, kao zavodnicu ili zavedenicu, kao suprugu, kao majku, kao maćehu, kao kćerku, kao udovicu i osvetoljubivu staricu. On je odličan poznavalac ženskog srca i izvanredan umetnik u crtanju ženskih patnji, nagona i osećanja. Žene su kao slabiji pol često primorane da se služe lukavstvom, ali daju priliku i za strasne scene u svojoj borbi protiv muške svireposti.

Od 92 drame koje su se pripisivale Euripidu rimski filolog  Varon  autentičnim je smatrao njih 65. Neki filolozi smatraju da je u aleksandrijskoj biblioteci bilo 77 Euripidovih drama, među kojima sedam satiričnih. Prve njegove drame prikazane su na atinskoj pozornici 455. godine p.n.e., i otada je on bio glavni Sofoklov takmac. Kako je najstarija od sačuvanih drama prikazana 438. godine p.n.e., to znači da nam je sasvim nepoznato Euripidovo ranije stvaralaštvo.

Od Euripidovih drama sačuvano je 18 tragedija i jedna satirična drama, a njihov je redosled, prema hronologiji prikazivanja na sceni, ovakav: Alkestida (438.p.n.e.), Medeja (431. p.n.e.), Hipolit (428. p.n.e.), između 428. p.n.e.. i 415. p.n.e. prikazane su: Heraklidi, Mahniti Herakle,  Andromaha,  Ijon,  Hekaba, Pribeglice ili Hiketide, Trojanke (415. p.n.e.), Elektra (413. p.n.e.), Helena (412. p.n.e.),  Ifigenija na Tauridi, Feničanke, Orest (408. p.n.e.), Ifigenija u Aulidi (406. p.n.e.), Bakhe (406. p.n.e.), sporna je tragedija Rezos, te napokon satirska drama Kiklop. Prema tome, od sačuvanih drama samo jedna pripada razdoblju pre peloponeskog rata, a sve ostale stvorene su tokom rata. Euripid je umro 406. godinp.n.e. u Aretusi kod  Amfipolja , gde je i sahranjen.

O PRIBEGLICAMA

Političkom problematikom najviše se bave drame Heraklidi, Herakle i Pribeglice. U Pribeglicama Tezej se pojavljuje kao branilac opštih zakona i panhelenskih ideala i interesa. Ta borba podseća na bitku kod Delija 424. godine p.n.e., kad je  Teba  odbila da Atini preda mrtve dok se ne povuče njena vojska, i cela drama služi kao opomena čovečanstvu, jer suze majki kojima je rat pokosio decu teku kroz celu istoriju. Drama Pribeglice ili Hiketide (Ἱκέτιδες) ispunjena je patetičnom i svečanom atmosferom. Veoma je dekorativna i efektna slika majki koje s grančicama stoje oko žrtvenika i mole Atinjane da im pomognu kod Tebanaca da dobiju tela sinova poginulih kod Tebe. Dramu odlikuje velika stilistička brižljivost u obradi, ali i moralni, socijalni i intelektualni problemi koje Euripid iznosi na pozornicu ne vodeći računa o scenskoj verovatnosti. Hor žena zavijenih u crno simboliše crnu budućnost Helade u peloponeskom ratu. Ljudi su često spremni da se bore i rizikuju da umru da bi dobili tela mrtvih. „ Pribeglice“ ovu karakteristiku uzimaju još dalje, pokazujući ceo grad spreman da vodi rat kako bi pronašao tela stranaca. Tema zabrane sahranjivanja mrtvih tela javlja se često u drevnoj grčkoj literaturi.

Psihoanalitičari i psihoanalitičari u edukaciji PDS će učestvovati na 33. Godišnjoj Konferenciji Evropske psihoanalitičke federacije (EPF).

Otkazana 33. Godišnja Konferencija Evropske psihoanalitičke federacije

Stiglo je obaveštenje koje su potpisali Jorge Canestri, sadašnji predsednik EPF-a i sledeći predsednik Heribert Blass da se godišnja Konferencija EPF-a zakazana za april ove godine, otkazuje zbog epidemije koronavirusa i nemogućnosti da se predvidi njen dalji razvoj.

Predviđeni program će biti realizovan sledeće godine na godišnjoj Konferenciji u Nici koja će se održati od 25-28. marta 2021.

Psihoanalitičari i psihoanalitičari u edukaciji PDS će učestvovati na 33. Godišnjoj Konferenciji Evropske psihoanalitičke federacije (EPF).

Za detaljnija obaveštenja posetite sajt https://www.epf-fep.eu/eng/page/2-5-4-2020-epf-annual- conference-2020-realities

Most

7. LETNJA ŠKOLA PSIHOANALIZE PSHOANALITIČKOG DRUŠTVA SRBIJE PSIHOANALITIČKI PROSTORI, MOSTOVI I TAJNI PROLAZI

7. LETNJA ŠKOLA PSIHOANALIZE
PSHOANALITIČKOG DRUŠTVA SRBIJE
PSIHOANALITIČKI PROSTORI, MOSTOVI I TAJNI PROLAZI

Beograd, 18-20.09.2020.

Most

Sedma škola psihoanalize PDS će se baviti svim psihoanalitičkim pojmovima značajnim kako za teorijsko razumevanje psihoanalize, tako i njihovom primenom u kliničkoj praksi. Ovo će omogućiti prožimanje teorije i prakse i na taj način još bliže upoznati polaznike sa svim onim što se smatra tajnom u psihoanalizi, što je živo i što ne samo da je lekovito, već i osnažuje i obogaćuje unutrašnji prostor onih koji prođu kroz ovaj proces.

Detaljnija obaveštenja će stizati na vreme.

Peti ciklus tribina u saradnji sa Bibliotekom grada Beograda Zagonetke nesvesnog

Održano predavanje dr Jonathana Sklara u okviru Petog ciklusa tribina: “Zagonetke nesvesnog”

U okviru V ciklusa tribina PDS, u saradnji sa Bibliotekom grada Beograda, pod zajedničkim nazivom „Zagonetke nesvesnog“, 11.10.2019. godine je dr Jonathan Sklar trening psihoanalitičar Britanskog psihoanalitičkog društva održao predavanje pod nazivom „Velaskez i transmisija psihoanalize“.

pss1

Sklar analizira Velaskezovu sliku „Mlade plemkinje“, društvene okolnosti u kojima je nastala, simboliku naslikanih likova, političku pozadinu, a potom i Pikasoove komentare vezane za ovu sliku i njegov odnos prema mladim plemkinjama. Završava priču o slikama sa Hamiltonom i njegovim omažom Pikasu, gde umesto lika Velaskeza Hamilton slika Pikasa. Analizom ovih slika Sklar uspeva da dočara ne samo odnose u vreme nastanka Velaskezove slike, već i vreme Pikasa, kao i utemeljivača pop-arta Hamiltona.

Peti ciklus tribina u saradnji sa Bibliotekom grada Beograda Zagonetke nesvesnog

Analizirajući ova dela, Sklar unosi u njih psihoanalitička tumačenja. Uz to, koristeći biografiju čuvene analitičarke An-Mari Sandler, njenu unutrašnju borbu zbog činjenice da je jevrejskog porekla, sa nemačkog govornog područja i psihoanalitičkog okruženja u kome nije uvek vladala blagonaklonost prema Jevrejima, objašnjava transmisiju psihoanalize. Sandlerova je uspela, svojom odlučnošću, da vrati psihoanalizu nacifikovanom Psihoanalitičkom društvu Nemačke.

Sve ovo je praćeno i jezgrovitim komentarima opšte političke situacije u svetu, narastajućim nacizmom, antisemitizmom i sve manjom, ili gotovo nikakvom tolerancijom prema različitim, „drugim“.

Peti ciklus tribina u saradnji sa Bibliotekom grada Beograda Zagonetke nesvesnog

Prepuna sala Čitaonice Biblioteke bila je ponovo spremna za dijalog, razmenu mišljenja i još jedno plodonosno veče u druženju sa eminentnim psihoanalitičarima sveta.

Radni deo posete dr Jonathna Sklara je dalje bio posvećen radu sa članovima i kandidatima PDS. Razmene teorijskih koncepata kroz diskusiju rada koji je prikazao Društvu „Violence, Destruction and Survival  Regression at the Level of the Basic Fault”, živa diskusija kliničkog materijala odvojeno sa članovima i kandidatima, obogatila je Društvo još jednim novim iskustvom i vikend učinila korisnim i atraktivnim u svakom pogledu.

zagonetke nesvesnog

Peti ciklus tribina Psihoanalitičkog društva Srbije “Zagonetke nesvesnog”

Veliko nam je zadovoljstvo  da vas obavestimo da će prvi gost petog cikusa tribina Psihoanalitičkog  društva Srbije koje ove godine nose naslov „Zagonetke nesvesnog“ , biti naš počasni član dr Jonathan Sklar , trening psihoanalitičar  „Nezavisne grupe“ Britanskog psihoanalitičkog društva.

zagonetke nesvesnog

Dr Sklar radi kao psihoanalitičar sa punim radnim vremenom u privatnoj praksi u Londonu.   Predavač je i supervizor Psihoanalitičkog instituta u Londonu, gde drži kurs „Ferenci i savremena psihoanaliza“. Predaje širom Evrope, Amerike i južne Afrike, a njegovi psihoanalitički radovi su prevedeni na italijanski, španski, francuski i portugalski. Preko trideset godina vodi „Balint grupe“ namenjene psihijatrima i lekarima opšte prakse.  Tokom svoje uspešne karijere bio je potpredsednik Evropske psihoanalitičke federacije, kao i član Izvršnog odbora Svetske psihoanalitičke asocijacije.

Dr Sklar je duboko zainteresovan za teme traume, regresije, psihosomatike, psihoze i psihoanalitičke procene.  Sa izuzetnom psihološkom osetljivošću i hrabrošću on se susreće kako sa ličnim istorijama svojih pacijenata, tako i sa istorijama društava i kultura, stvarajući analitički prostor u kome može slobodno da se misli o najtežim osećanjima i najneprijatnijim istinama.

Beogradska publika će imati priliku da čuje i diskutuje njegov rad Velaskez i transmisija psihoanalize, u kome se kroz analizu Velaskezove slike „Mlade plemkinje“  bavi temom prenosa psihoanalize mlađim generacijama. Kroz delove biografije čuvene psihoanalitičarke An Mari Sandler on oslikava njene unutrašnje borbe, kao i njenu  odlučnost da pomogne da se vrati psihoanaliza nacifikovanom Psihoanalitičkom društvu Nemačke, DPG-u. Naime, 1936. god DPG-u je saopšteno iz Ministarstva kulture Nemačke da Psihoanalitički institut u Berlinu može da opstane samo pod uslovom da ustupi svoju zgradu i  pridruži se drugim granama psihoterapije i da pod vodjstvom Matijasa Geringa doprinese razvoju „Nove nemačke psihoterapije“. Čitanje „Majn kampfa“ je postalo obavezan deo psihoterapijskog treninga, a svi Jevreji su isključeni iz organizacije. An Mari Sandler, nemačka jevrejka po poreklu, kao dete je izgubila sposobnost da razume i govori nemački. Kao odrasla žena uspela je da pomiri rascep u sebi između ljubavi prema nemačkoj kulturi, i mržnje i straha od nemačkog antisemitizma, da opet progovori nemački i da pruži dragocen doprinos sedam decenija dugom oporavku psihoanalize u Nemačkoj.

Tribina će se održati 11. oktobra 2019. u Čitaonici fonda umetnosti grada Beograda, Knez Mihailova 56, s početkom u 19.00 časova.

Prevod je obezbeđen, ulaz je slobodan, dobrodošli!

in memoriam

IN MEMORIAM

in memoriam

Nikad nismo dovoljno spremni za ovakve vesti, ali je u nedelju preminula naša Danica Moreno. Iako rođena u Novom Sadu, Danica je nekako od uvek bila Beograđanka. Studirala je španski jezik na Filološkom fakultetu, zaposlila se u Radio Beogradu, bavila se prevodilaštvom i za to dobila prestižnu nagradu za prevod knjige „Vek posvećenosti“ Aleha Karpentijera. Odlaskom u Rusiju, prateći supruga, u Moskvi završava psihologiju, a potom se edukuje za geštalt psihoterapiju. Na kraju svog dugog profesionalnog puta se odlučila za psihoanalizu u kojoj je i ostala. Svoju edukaciju iz psihoanalize je završila ovde, u Beogradu, pod okolnostima koje su iziskivale veliki napor. Edukaciju započinje kao kandidat PIEE, a potom nastavlja kao kandidat Moskovskog psihoanalitičkog društva. Beogradu se vraća tokom svoje lične analize, u nečemu što se zove šatl analiza. Jednostavnim jezikom rečeno to je značilo da je od kuće odsustvovala vrlo često, po bar dve nedelje. Veliki napor u svakom smislu, pre svega emotivni.

danica(1)

Završetkom edukacije se vraća u Beograd i postaje član Psihoanalitičkog društva Srbije. Diskretna kakva je bila, prihvatila se vrlo odgovorne uloge generalnog sekretara Društva, a da pri tome nije očekivala ni pohvalu, ni hvala. Naporan i odgovoran zadatak radila je marljivo, temeljno, lojalno, kolegijalno uz, njoj svojstvenu, dozu humora kada je bilo najteže. Znala je šta ne zna, umela je da pita i čuje odgovor, ovladala je čak i tehnički poslom koji je bio daleko od onoga što je najviše volela: umetnost.

Kao retko ko je razumela književnost, znala napamet mnoge citate i stihove, prepoznavala delove iz književnih tvorevina. Volela je muziku, razumela slikare i slikarstvo. Danicin otac, Milivoj Nikolajević, je bio čuveni slikar, član Akademije nauka i umetnosti. Rastući u takvom okruženju, razvila je smisao za lepo. Bila je izuzetno istančanog ukusa za sva ova područja i ne samo dobar sagovornik, nego i sjajan kreator i realizator nekih od naših stručnih ideja. Oštrog oka i još oštrijeg uma, prepoznavala je slabe tačke u programima, davala ideje i iznad svega bila veliki radnik. To mislimo u bukvalnom značenju te reči. Znala je da zajedno sa nama kuca eksere, lepi plakate, gura teške panoe, ostane do iza ponoći kako bi to što smo naumili zasijalo punim sjajem sutra ujutru na otvaranju. I uvek je stajala sa strane, nikad u prvom redu.

Prevodila je stručne tekstove, lektorisala ono što smo mi pisali, sedela uz rame sa našim inostranim gostima. Vidljiva, a nevidljiva. Eto takva.

Iznad svega je volela Maju i unuke: Danila i Đorđa. Sećamo se kako je samo jednom rekla da možda neće baš moći iz sve snage da pomogne Društvu jer je dobila još jednog unuka. Pamtimo taj sjaj u očima. Ali, nismo osetili. Radila je i dalje samopregorno. U životu je bila veliki borac. Sa jednom bolešću se hrabro borila i izborila, drugu je, na žalost,
izgubila. Tokom druge bolesti je izgubila i supruga. Njeno tugovanje je bilo poput nje, diskretno, tiho, da ne optereti Maju.

Takva će nam ostati u sećanju. Veliki borac, nenametljiva, mudra i nezaboravna koleginica.

1906_EPCUS4_ExternalWeb2

IV EVROPSKA PSIHOANALITIČKA KONFERENCIJA ZA UNIVERZITETSKE STUDENTEI DIPLOMCE IZ EVROPE

Veliko interesovanje studenata i diplomaca iz mnogih evropskih zemalja je pokrenulo i IV Konferencija, ovog puta pod nazivom

„STRAH I ANKSIOZNOST- PSIHOANALITIČKE PERSPEKTIVE“

Konferencija se održava tokom tri dana, od 3-5. oktobra 2019. u Briselu. Sve prezentacije su na engleskom.

1906_EPCUS4_ExternalWeb2Adresa: EPF House, Rue Gérard 35, Brussels, Belgium.

Registracija je moguća na sajtu EPF-a  www.epf-fep.eu ili slanjem e-maila ma adresu frank.goderniaux@epf-fep.eu

Pratite EPCUS na Instagramu www.instagram.com/epcus_epf

Pratite @epcus na Fejsbuku: www.facebook.com/epcus/

Kliknite ovde da preuzmete EPCUS brošuru: http://pss.org.rs/wp-content/uploads/2019/06/EPCUS4_Brochure.pdf

Molimo da se registrujete do 15.septembra 2019.

Za dopunske informacije, molim Vas kontaktirajte Jasminku Šuljagić – jasminkasuljagic@gmail.com  ili Aleksa Jansena (Alex Janssen) a.m.janssen@xs4all.nl

 

Jovana Mladenović,Jovana Baćigalupo, Marija Vezmar, Vojislav Ćurčić, Jasminka Šuljagić, Vesna Brzev-Ćurčić, Mina Mijalčić

II Internacionalna konferencija „O mišljenju i granicama: unutrašnje i spoljašnje“ je održana u Rimu od 6-9. juna 2019.

Prva Konferencija pod ovim nazivom je održana na inicijativu PDS 2017. godine u Beogradu. Konferenciji u Rimu su prisustvovali analitičari i analitičari u edukaciji iz 8 zemalja, iz ukupno 12 psihoanalitičkih društava. Naše Društvo je bilo predstavljano sa 4 trening analitičara, jednim analitičarem i dva analitičara u edukaciji.

Jovana Mladenović,Jovana Baćigalupo, Marija Vezmar, Vojislav Ćurčić, Jasminka Šuljagić, Vesna Brzev-Ćurčić, Mina Mijalčić

Konferenciju su otvorile Giovanna Ambrosio i Jasminka Šuljagić.

Prvog dana je svoje izlaganje imala Simona Argentieri „Border Wars: the limit of self in the psychoanalytic dimension“, diskutant je bio Stanislav Matačić, a panelom je predsedavala je Rita Teodoru.

Drugog dana je predsedavala Jasminka Šuljagić, a predavanje je održao Sotiris Manopulos „Internalization processes and transference in a traumatized patient“, a diskutant je bila Tatiana Alavidze.

Jasminka Šuljagić

Trećeg dana je predsedavala Hemma Rossler-Schuilen, izlaganje je imao Ferhan Ozenen „Through Polarities: The contrapuntal flow of psychic life“, a diskutant je bio Dimo Stanchev.

Izveštajem sa pet workshopova koji su se odvijali dva dana po dva sata je predsedavala Marija Vezmar.

Marija Vezmar

Na jednoj od pet grupa je kao diskutant prikazanog slučaja bila Vesna Brzev-Ćurčić.

Vesna Brzev Ćirčić

Konferencija je protekla u radnoj, kolegijalnoj i srdačnoj atmosferi uz dogovor da se Treća konferencija održi u Istambulu 2021. godine.