in memoriam

IN MEMORIAM

in memoriam

Strašna vest, ostali smo bez reči, daha, mogućnosti da odmah reagujemo. Jedino osećanje je besmisao u jednom tako smislenom životu.

Lekar, psihijatar, psihoanalitičar, velikog srca za svoje, velikog za struku.

Studije medicine, specijalizaciju iz psihijatrije i edukaciju iz psihoanalize je završila u Beogradu, a potom se vratila u svoju rodnu Podgoricu kao pionir psihoanalize u Crnoj Gori.

Bila je organizator i realizator brojnih letnjih škola Evropskog psihoanalitičkog instituta za Istočnu Evropu u  Crnoj Gori.  Saradnik, uređivač, realizator, domaćica da ugosti, nahrani, pokaže lepote domovine koju je podjednako volela i poštovala.

Sarađivala je sa svetski poznatim imenima, uvažavana od svih njih. Čega god se dotakla bilo je u njenom maniru:  naizgled lako, a iza scene naporno, pregalački, bez sna i odmora. Zbog toga je poštovana i zbog toga su se mladi analitičari otimali o mesto na ovim školama. I ne samo to. Organizovala je brojne tribine i predavanja na koje su dolazile kolege vrlo rado, da pruže i podele znanje.

I iznad svega, osnovala je Društvo za razvoj psihoanalize Crne Gore.  Aktivno, živo, na korak od toga da se prelije u Psihoanalitičko društvo Srbije.

Koliko je samo energije uložiila u razvoj psihoanalize u Srbiji, svojim prisustvom, aktivnim doprinosom u radu Društva, predavanjima na Letnjim školama ovog Društva, ciklusima u Biblioteci grada Beograda, učešćem u komisijama.

A bila je oličenje gosparstva i čojstva i junaštva u isto vreme.

Žena svetskih razmera, svetska putnica, dostojanstvena dama, esteta, šeret i mangup, duhovita, radoznala, kreativna, kritična, drugarčina, prijateljica bez premca, pregovarač, spremna da kritikuje bez straha, ali i bez agresije. Hedonista i asketa, sve u jednom. Koliko ljudski retkih, a vrednih osobina u jednoj krhkoj ženi!

Zahvaljući svom talentu za pisanje, ali pre svega ogromnoj posvećenosti i  ljubavi prema mladima, umela je da na jednostavan i razumljiv način piše i prenese znanje o komplikovanim analitičkim konceptima. Kao ilustraciju navodimo odlomak sa njenog predavanja:  “Tajna susreta na slijepo: Trudnoća, rođenje i  prva godina života”, održanog 2015. na  Letnjoj školi:

“ …beba će neprestano pokušavati da povrati ono jedinstveno stanje ugodnosti u majčinom stomaku te, ako je bebi dobro, ona to dobro raspoznaje kao prisustvo dobre i njegujuće mame koja se upija skupa sa njezinim mlijekom i postaje trajnim unutrašnjim štitećim-dobrim iskustvom i posjedom djeteta.

 Medjutim, suprotna iskustva (npr. boli je stomačić, gladna je), beba doživljava kao neprijateljski atak koji dolazi od spolja jer tako malo djete ne priznaje da mama može biti odsutna već samo neprijateljski/zlurado prisutna.

Ovi necjeloviti, prvobitni odnosi sa majkom se zovu parcijalnim objektnim odnosima kao što su i iskustva sa njom necjelovita: djete ih doživljava kao  ili samo dobra,  ili samo loša.  Ovaj tzv. splitting ili cijepanje iskustava zadobijenih iz odnosa sa majkom je odbrambeno postignuće Ega. Time se dijete čuva od pogubne konfuzije oko toga što je dobro, a što loše (glavno oblježje ambivalencije), pa se slobodno može reći da je čitav sistem vrijednosti doslovce sazdan na jednom bljak i mljac iskustvu…”

Draga naša Marina,

Kako ćeš nam svima nedostajati! Tvoji snovi, maštanja, ideali, hrabri koraci u novo, iskrena znatiželja, veliko znanje, sposobnost da obučiš druge,  packe koje smo zasluženo po nekad dobijali.

Kako ćemo te pamtiti? Tako što se ovakve ljudine rađaju retko.

Nema razloga da pamtimo jer ti postojiš. Evo tebe tu i kao da čujemo da kažeš: „Narode, ’ajde doma, treba da se radi“.

Idemo mi, radićemo, ne brini. Biće škola, tribina, predavanja, razvijaće se tvoja i naša psihoanaliza i u tvojoj Crnoj Gori i u tvojoj Srbiji.

Tvoje mesto ostaje tvoje dok je nas i psihoanalize. Nas da se sretnemo opet na nebu, a psihoanalize dok je ljudi poput tebe na našim prostorima.

Neka ti je večna slava i hvala!