Ciklus tribina “Psihopatologija savremenog čoveka”

Psihoanalitičko društvo Srbije (PDS) nastavlja svoje redovne aktivnosti i vrlo plodnu višegodišnju saradnju sa Bibliotekom grada Beograda organizujući novi ciklus tribina. Tribine će biti podeljene u tri dela i pokrivaće period detinjstva i mladosti, doba odraslog i potreba za intimnošću i istovremeno strah od nje, kao fenomen koji je sve više prisutan. Na tribinama će govoriti članovi PDS i gost iznenađenja.

Prema psihoanalitičkim shvatanjima, mentalno funkcionisanje čoveka određuje njegova konstitucija, ličnost i objektivni svet koji ga okružuje svojim zahtevima za stalnim prilagođavanjem. Interakcija između ove tri instance određuje koliko će se čovek odvojiti od realnosti, ili će se usmeriti ka kreativno-produktivnom životu, ukratko određuje odnos zdravog i psihopatološkog. Razvoj psihoanalitičke misli i prakse je neizbežno išao ruku pod ruku sa velikim promenama u načinu života, vrednostima i idealima koji su u neprestanim i često nepredvidljivim fluktuacijama.

Čovek Frojdovog doba je bio pretežno neurotik, sa jasnim psihopatološkim kategorijama, uhvaćen u konflikt između sopstvenih želja nasuprot zahtevima civilizovanog života, čiji bi ishod, kao kompromis, bio manje ili više jasno strukturiran neurotski simptom. Već od druge polovine prošlog veka, sa izmenama načina života, dinamika ličnosti i psihopatologiji, pretrpele su značajne izmene.

Nekadašnjeg neurotičnog čoveka postepeno je smenjivala jedan nova ličnost, funkcionalna, ali sklona privremenim manjim ili većim gubicima kontakta sa stvarnošću. Ove nove kategorije odstupanja od mentalnog zdravlja nazvane su “Narcisom novog doba”, “Graničnom organizacijom ličnosti”… Neurotičnog “Čoveka krivice“ (Guilty Man) zamenio je „Tragični čovek“ (Tragic Man), koji se ne bori toliko sa svojim unutrašnjim konfliktima koliko sa difuznim strahovima, doživljajem amorfnosti sopstvenog postojanja koji treba ispuniti smislom i naći vrednost kreativne akcije u svetu pasivnog konzumerizma, globalne istovetnosti koja paradoksalno, insistira na različitosti i poštovanju svih vrsta različitosti, te sve većeg rascepa između stvarnog i virtuelnog.

Život novog milenijuma je možda i epoha u kojoj su promene sveta u kome živimo najdramatičnije do sada; one pogađaju mentalno funkcionisanje na svim razvojnim nivoima, od deteta preko uvek vulnerabilnog, ili možda nikad vulnerabilnijeg doba adolescencije, do doba odraslog. Kako one određuju i menjaju zdravlje i psihopatologija, kako menjanju terapeutske intervencije, kakvo je predviđanje budućnosti ovih ključnih koncepata, neke su od tema ovog novog ciklusa.

Prva tribina – “Da li je danas teže biti dete ili adolescent”

Prva tribina se bavi novim manifestacijama problema i psihopatologije dece i mladih. Ubrzan život, sve češće i duže odsustvo roditelja, smanjena mogućnost direktne komunikacije, osećaj usamljenosti, izolovanosti, povećana agresivnost koja se ispoljava prema drugima, ali i prema sebi, okretanje virtuelnom svetu koji se tretira kao realni, su samo neke od pojava o kojima će govoriti:
Olivera Aleksić-Hill, psihoanalitičar; Oliver Vidojević, psihoanalitičar; Nataša Đerković-Lukač, psihoanalitičar u edukaciji.

Izveštaj o prvoj tribini, održanoj 24. novembra 2017, možete pročitati OVDE.

Druga tribina – “Na početku beše ljubav”

Psihoanaliza je jedini tretman iz 19. veka koji je preživeo i razvija se i dalje, istovremeno i najstariji još uvek postojeći tretman u okviru psihijatrije. Da li to znači da ona na posebno smislen način govori o stanju čoveka danas, u 21. veku? Šta se desilo sa najčešćim poremećajem iz tog vremena, sa histerijom, da li je ona nestala, da li je promenila oblik, ili je sada samo razumemo na drugačiji način? Možda je narcizam poremećaj kome je histerija ustupila mesto? Šta je sa Frojdovom strukturalnom teorijom i superegom danas? Da li su se promenili oblici roditeljstva, i kako oni dalje menjaju svet u kome smo?

Rođena iz transferne ljubavi, psihoanaliza nastavlja da traži odgovore na pitanja odnosa ja-drugi, feminino-maskulino, ego-superego, dete-odrasli, uvek stvarajući prostor za novo, još neotkriveno i tek nagovešteno.

Kratka izlaganja o ovim temama, uz međusobnu diskusiju i razgovor sa publikom, predstaviće vam članovi Psihoanalitičkog društva Srbije:
Anka Marjanović Radonjić, psihoanalitičar u edukaciji
Aleksandar Kontić, psihoanalitičar
Srđa Zlopaša, psihoanalitičar u edukaciji
Jasminka Šuljagić, trening psihoanalitičar

Tribina će se održati 26. januara 2018. u sali Odeljenja umetnosti Biblioteke grada Beograda, Knez Mihailova 56, s početkom u 19:00 h.
Ulaz je slobodan.